Борци против погубљења

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – За Вики Шајбер ово је била једна од најсрећнијих недеља. Посрећило јој се толико да се осетила као да је на њену страну стало човечанство.
Вест да је Генерална скупштина Уједињених нација у уторак изгласала резолуцију против смртне казне, доживела је као победу свог приступа животу. Њена кћерка, студенткиња, Шенон Шајбер убијена је пре девет година у Филаделфији, а она је као мајка смогла снаге да за убицу не захтева погубљење. Сматрала је да ће тако допринети да се рашири схватање да је свачији живот вредан и да га не треба одузимати никоме.

УН и Њу Џерси

Кад је чула да су и УН заузеле такав став (односом гласова 109 "за", 54 "против" уз 29 уздржаних) поскочила је од радости, можда још више него претходног дана када је гувернер Њу Џерсија потписао закон, изгласан у локалном парламенту, којим је укинута смртна казна. Лично је учествовала у акцији неколико десетина Американаца, чији су рођаци били жртве злочина, да се законодавци те савезне државе изјасне против одузимања живота у "режији власти".

Сатисфакција коју је осетила, помућена је околношћу да је њена земља остала у глобалној мањини која још извршава погубљења над осуђеницима. Њу Џерси је тек 14. овдашња савезна држава која је забранила смртну казну. Осталих 36 је још изричу, извршавају…

Њене сународнике посебно је разочарала околност што им се земља нашла у друштву за које им вашингтонски врхови тврде да "није добро". Међу државама које још извршавају смртну казну су Кина, Иран, Северна Кореја, Сирија, Судан и нека друга устројства која се одавде критикују за кршење људских права. "С ким си, онакав си" – пословица је која у овом случају тера Американце да се "гризу". Уједно, САД су се нашле на супротној страни од својих традиционалних савезника, Европљана, који су листом укинули погубљења и били део већинске подршке резолуцији УН. Исход гласања у светској организацији надовезао се на вишегодишње замерке са свих страна Американцима за кршење Женевских конвенција о заштити заробљеника у Гвантанаму, тамницама Ирака (где се такође извршавају смртне казне) као и тајним затворима ЦИА у иностранству…

Овдашње власти, чије се језгро представља као "поборник вредности живота" и које се доживљава као предводник глобализације, нашле су се, тако, на тапету као обезвређивач живота и као дисидент од глобалних кретања. Кина, Ирак, Пакистан, Судан и САД су земље у којима се извршава 91 одсто свих смртних казни у свету, рачуна Амнести интернешенел. При том су "наши Тексас, Охајо и Вирџинија у групи са (такође овде проказаним) системима какви су у Мјанмару, Саудијској Арабији, Сингапуру и Зимбабвеу", подсетио је "Њујорк тајмс", изразивши жаљење што је традиционално специјално осветљавање римског Колосеума у знак победе над смртном казном, бацило још једну сенку на америчке поступке, коју је само донекле ублажило признање Њу Џерсију што се новом одлуком "издвојио из поступака домаће федерације и постао део хуманије већине држава.

Али, ствари се постепено поправљају и у САД. За последњих готово 12 месеци извршена су 42 погубљења, што је најмањи такав број у последњих 13 година.

Смртна казна је овде поново, после четворогодишње паузе, уведена 1976. а незавидан рекорд држи 1999. са 98 егзекуција. Укупно је од 1976. досад погубљено 1097 осуђеника док на извршење смртне казне чека њих 3.349 чије се шансе да преживе повећавају, пошто се низ савезних држава уздржава од реализације најстрожих пресуда.

Није, међутим, извесно у ком ће се правцу, у овом погледу, кретати Америка. Октобарска анкета Галупа показала је да 69 одсто грађана подржава смртну казну. То је знатно мање од 80 процената 1994. али и за два постотка више него лане.

Помоћ немоћнима  

Покрету против државних погубљења могао би да помогне Врховни суд, који управо разматра уставност егзекуције инјекцијом, на коју је стигла тужба да изазива неоправдану патњу осуђеника. Глас против смртне казне дигао је и некадашњи џелат Џери Гивенс који је у обављању свог посла од 1982. до 1999. у Вирџинији усмртио 62 осуђеника, убризгавањем инјекције или укључивањем електричне столице.

У прилог противницима егзекуција иду још две шире околности. После усавршавања ДНК тестова доказана је невиност поприличног броја људи осуђених на смрт, а појавиле су се и рачунице да процес поводом најстрожих пресуда више кошта пореске обвезнике него слање осуђеника на доживотну робију.

Наизглед без везе са овом причом, у Вашингтону је појачана акција за поправљање кровова немоћним лицима. Предводи је хуманитарна организација "Божић у априлу" која је недавно основала додатни фонд за ту сврху, а у називу му је име убијене Шенон Шајбер, чија мајка није тражила смрт за убицу…