Интернет живих слика

Слепи рукавци у технологији, заправо, не постоје. Таквим се чинио Photosynth, софтвер који је додавао панорамску тродимензионалност фотографијама. Сродна „Мајкрософтова” иновација, приказана на фебруарском TechFest-у, још без доброг назива (можда, Videosynth), испољава се у сарадњи више мобилних телефона у снимању једног догађаја у реалном времену или скоро реалном времену или спајању више мобилних videostream-ова у један stream високе дефиниције.

Развијена у „Мајкрософтовом” истраживачком центру у Каиру, ова технологија се уклапа у две главне тенденције мобилног Интернета, live streaming/real time и microbloging или, једноставније, у сажимању свеколике комуникације на „уживост” мобилног телефона.

Праћењем videostream-а претопљеног из различитих углова, с различитих стајалишта, у тренутку догађања, корисници ове технологије би поседовали неку врсту свеприсутног ока, тачку Алеф из истоимене Борхесове приче, додирујући варљиви осећај свеприсутности и свемоћи. Без пророковања, можемо замислити коришћење ове технологије код праћења спортских догађала, концерата, фестивала, али и уличног насиља, демонстрација, масовних несрећа.

Узгред, спајање више видео снимака у један у реалном времену не захтева више од 200 килобита у секунди. Дакле, бежични пренос неће представљати велику препреку мобилним воајерима, у које комотно можете сместити већину власника мобилних телефона.

А да многи видео сматрају „светим гралом” будућности Интернета, сведоче и јунске вести из „Википедије”. „Империја слободног приступа”(или низ организација и појединаца из Фондације „Википедија”) објавила је да покреће онлајн видео-енциклопедијску допуну, где ће бити могуће да се одредницама додају видео и звучни записи, на подједнако једноставан начин као текстовима. Првобитно у форми видео-клипа уметнутог у текст, у каснијој фази „Википедија” планира начине за претрагу видео и тонских записа.

За почетак, видео архиве ће садржати снимке без копирајта, из извора као што су Internet Archive, Wikimedia Commons и Metavid.Пројекат укључује и израду веб алата за пренос и уређивање видео записа, и не треба сумњати да ће корисници моћи да лако постављају медијске садржаје на странице „Википедије”, на најприступачнији начин. Кључно је „Википедијино” инсистирање да се видео записи на страницама заснивају на open-sourceформатима, а самим тим ће постављени материјали бити у јавном власништву. Много више видљивости ће власнике снимака или звучних записа ставити у прилику да бирају између слободног приступа и медијске смрти. Бар тако мисле википедисти.

Не треба сумњати, поставиће се исто пресудно питање као и код текстуалне „Википедије”, питање урођеног човековог воајеризма као и у случају текстуалног скрибоманства. На који начин ћемо признавати релевантност видео или тонског записа, са њиховом још неодређенијом и условљенијом формом и садржином, него што је реч о већ проблематичној текстуалној форми „Википедије”?

Ако је слика тај „свети грал” медијског времена, подсећамо да он никада није пронађен. Осим ако не верујете Дену Брауну.