Лековити угриз КоБрЕ

Специјално за „Политику”
Беч – Доњоаустријски музеј „Есл” је ове године кренуо са једном ексклузивном ликовном премијером. У централним просторијама те институције отворена је изложба на којој се приказује шездесет уља на платну тројице најзначајнијих припадника покрета „КоБрА” (1948-1951) – Карела Апела (1921-2006), Пјера Алешинског (1927) и Асгера Јорна (1914-1973). Наслов овог подухвата – „ПостКоБрА” – указује да је акценат изложбе стављен на индивидуални уметнички развој тројице сликара после званичног распада њиховог покрета. (Асгер Јорн је представљен и ранијим радовима.)

Као сасвим нови музејски садржај, рођен 2009, и потпуно базиран на приватној колекцији брачног пара Есл, која је расла пуних двадесет година, изложба „ПостКоБрА” има веома особени печат. Еслови који се колекционарством баве из љубави и аматерски, нису куповали дела „програмски” већ из личних симпатија према индивидуалним радовима уметника које су и лично познавали. Већину радова су им у својим атељеима препоручивали сами сликари, уз образложење због чега би једно платно следило друго. Тиме је настала једна, интимна, уметничка збирка која не иде у ширину већ у дубину.

„ПостКоБрА” се не може схватити као изложба у класичном смислу те речи јер иза ње не стоје историјска хронологија и план, па зато поприма облик инсталације. Њен куратор је бивши директор амстердамског Стеделијк музеја (1993-2003) Руди Фукс, који је уједно и директор Карел Апел фондације. Уместо смисленог редоследа изложених експоната, Фукс и Еслови су понудили сопствену визију развојног пута сликара авангарде „КоБрА”.

– Ако бисте ме сада питали по коме критеријуму сам изабрао да слике висе овако како висе, не бих знао да вам одговорим. Ово је нека врста јавног експеримента којим сам желео да истражим како, оптички и колористички посматрано, Апелова, Јорнова и платна Алешинског међусобно комуницирају у насумичном постављању на зидове, извучена из некаквог смисленог контекста – каже за „Политику” Руди Фукс.

Сликари КоБрЕ су сматрали да се, при започињању рада на једном платну, не треба фокусирати на одређену слику у глави, већ да се треба ослонити на сопствене инстинкте и енергију.

– КоБрА је ослободила сликарство од академског утицаја. Ја то волим да зовем „раскрављивањем сликарског жанра”. Чланови КоБре су делили жељу за обнављањем уметности и за експлоатацијом нових тема, ван утабане стазе модернизма. У трагању за новим, успело им је да пронађу невероватне могућности покрета руке и кичице, велику флексибилност у ликовном изражају, да ослободе јарке, моћне боје. Апел, Алешински и Јорн су се отргли од формалне композиције кубизма и бацили су се у експерименталне воде. Пуштали су кичицу да мала сама од себе, скоро аутоматски и детињасто неспутано – објашњава Руди Фукс.

Уметници КоБрЕ, а нарочито један од њених кооснивача, Карел Апел, претече су енформела. Од свог званичног удруживања, истражују примитивну уметност и експресивност дечијих цртежа, али и визуелне творевине људи са специјалним потребама. У случају Јорна, приметан је и утицај апстрактног надреализма, скандинавске мистике и „поетске фантазије Пола Клеа”.

– Апел, Алешински и Јорн су стварали по окриљем КоБрЕ, настале по завршетку Другог светског рата, а коју је оформила неколицина сликара из Копенхагена, Брисела и Амстердама. Покрет је и именован према иницијалима ова три града. У то време постојала је етаблирана сцена којом су доминирали Пикасо и Матис. Иако су заједно стварали у „КоБрИ”, Апел, Алешински и Јорн, иначе најзначајнији представници ове сликарске групе, имали су свој карактеристични потпис, при чему су неке од елемената својих техника дуговали и своме пореклу. Ако је и било великих додирних тачака у том трогодишњем заједничком раду, оне су се касније изгубиле у раздвојеним креативним путевима. Апел (1921–2006), који је у КоБрИ имао централну улогу, одувек је имао потребу да нагласи контуре сваком обрису, портрету, пејзажу или објекту. Његови потези четкицом су робусни, веома груби, а боје живописне. Код Алешинског (1927) осећа се утицај надреализма и јапанске калиграфије, а нарочито је уочљиво његово интересовање за декоративне могућности, што се види по пажљивом украшавању рамова. Његови потези су лебдећи лаки, а контуре заобљене.

– После одвајања од КоБрЕ, Алешински је развио линеарну лирику блиставих боја. Са друге стране, Асгер Јорн је остао веран својим КоБрА коренима. Наставио је да грозничавим наносима суморних боја на платно одражава ту драматичну скандинавску атмосферу која подсећа на Мунка – завршава Фукс.

Ову изванредну изложбу која доживљава своју светску премијеру, заинтересовани могу посетити до половине августа.