Богата обећања

ПАЛЕСТИНЦИ СУ У ПАРИЗУ ДОБИЛИ БОГАТА ОБЕЋАЊА. На конференцији донатора постигнут је договор да у наредне три године овај народ без државе добије међународну помоћ од 7,4 милијарди долара.
Сигнал из француске престонице деловао је веома охрабрујуће пре свега палестинском председнику Махмуду Абасу. Највише због чињенице да је Абас кренуо у Град светлости с надом да ће тамо измолити 5,6 милијарди долара а вратио се кући много "богатији".
Они други, "лоши" Палестинци – следбеници екстремистичког Хамаса – дочекали су париску поруку на нож. Из појаса Газе, где је тренутно власт у рукама хамасоваца, стигла је порука да ће одговорити објавом рата: умереним Палестинцима, Израелу и свима који подржавају постојање јеврејске државе на Блиском истоку. Таква реакција била је потпуно очекивана – овај део палестинског народа добиће можда тек мрвице богатог "колача" међународне помоћи.

Сумњичавост исказују и неки одмерени арапски кругови. Они упозоравају да давање помоћи Палестинцима није најпаметнија одлука и тврде да је једино трајно решење формирање независне палестинске државе.

Детаљи париског договора предвиђају да следеће године Палестинци добију 3,4 милијарде долара од чега ће се 1,1 милијарда директно "улити" у буџет владе премијера Салама Фајада. Остатак новца биће утрошен за помоћ народу и развојне пројекте.

Највеће донације обећали су Европска унија (600 милиона долара), САД (550 милиона) и Саудијска Арабија (500 милиона).

Досадашње искуство с коришћењем међународне финансијске помоћи Палестинцима било је катастрофално. Највећи део новца нестајао је у мрачним каналима корупције и криминала што је био један од главних разлога да донатори заврну славине.

Ни сада ситуација није ништа боља. Апарат палестинске управе броји тренутно готово 200.000 људи и њихове плате главни су извор прихода на палестинским територијама. Покушавајући да делимично отклони сумње у будући начин трошења пара премијер Фајад је најавио реформу система власти. Обећао је смањење броја државних чиновника а први ће отказе добити они који не умеју да читају и пишу.

ЈУЛИЈА СЕ ВРАТИЛА. Јулија Тимошенко, један од најпознатијих ликова на политичкој сцени Украјине, добила је другу шансу да предводи владу ове велике источноевропске државе.

Први пут политичка звезда Јулије Тимошенко засијала је крајем 2004. године када је, заједно са садашњим председником државе, Виктором Јушченком, била на челу народног бунта познатог као наранџаста револуција. Политичко надметање два блока: проевропског и проруског окончано је тада победом двојца Јушченко–Тимошенко.

Овај "брак" потрајао је, међутим, веома кратко. У септембру 2005. председник државе Јушченко је неочекивано сменио Јулију с положаја премијера и Украјина је улетела у политички хаос који се, како изгледа, тек сада смирује. На парламентарним изборима одржаним 30. септембра странке Јулије Тимошенко и Виктора Јушченка освојиле су по броју посланичких места друго и треће место –довољно да заједно формирају нову владу – али је тек 18. децембра обелодањен њихов договор. Јулија је поново добила шансу да седне у премијерску фотељу.

Нови договор у Кијеву не даје, међутим, одговоре на кључна питања будућности Украјине. Земља је и даље дубоко подељена на два табора: један који жели да уведе Украјину у ЕУ и НАТО и други који даје предност Русији. На опрез позива и досадашње искуство, политички брак Виктора и Јулије већ је једном пукао и питање је колико ће ова подгрејана "љубав" сада потрајати.

Опрезни аналитичари на Западу подсећају да је Јулија Тимошенко већ једном направила драстичан заокрет када се од бринете – пореклом из пролетерске средине – претворила у плавушу препознатљиве фризуре. Подсећају и да је тек од распада Совјетског Савеза, поред руског почела да користи украјински језик. Можда би управо ова двојезичност, као велика предност, могла да буде Јулији најбољи путоказ у вођењу земље.

ЕВРОПА ЈЕ СЛАВИЛА. Проширење шенгенског споразума са 15 на 24 државе – реч је о простору којим се може крстарити без пасошке контроле – искоришћено је за разна симболична "скидања" граница. Био је то велики финале онога што је почело пре нешто мање од две деценије уклањањем гвоздене завесе која је делила Стари континент на западни и источни део.

Шенгенски простор делује заиста импозантно. Реч је о око 3,6 милиона квадратних километара где живи нешто више од 400 милиона људи. Европљани чије су државе у шенгенском систему сада имају могућност да слободно путују од Риге до Лисабона, од Рејкјавика до Валете. Пасошка контрола остаје само за оне који користе авионски превоз али ће и та препрека потрајати само до марта 2008.