Интерес Србије, па уговор с „Гаспромом”

Колико ће Србија имати користи од подземног складишта гаса „Банатски Двор” – зависиће највише од умешности нашег преговарачког тима с руским „Гаспромом” да заштити српскe интересe како се не би догодило да и поред тога што је реч о домаћем резервоару Србија остане без гаса.

То је став стручњака поводом најновијих преговора представника руског „Гаспрома” и „Србијагаса”, који су јуче сели за сто у намери, како потврђују, да у финишу преговора прочешљају све спорне тачке будућег уговора о оснивању заједничке компаније који би требало да потпишу „Гаспром”, „Србијагас” и аустријска ћерка фирме „Гаспром”.

Да би се ставио коначан параф на ову заједничку фирму потребно је и да Влада Србије да зелено светло.

Зорана Милановић-Михајловић, независни стручњак за енергетику, каже за „Политику” да српски преговарачи морају да извуку максимум овим уговором, будући да је Србија с 49 одсто мањински власник у целом овом послу.

Упитана шта то конкретно значи, она каже да је кључно да уговором буде предвиђено да Србија има приоритет у снабдевању гаса у сваком тренутку. Поготово ако се зна да је градња гасовода „Јужни ток” на дугом штапу.

– Уколико би при том „Србијагас” могао да се договори и око извесних користи када је реч о цени руског гаса и цени складиштења у „Двор”, онда би то био добар посао за Србију, категорична је она.

Ако се, међутим, истиче Милановићева, пристане на потписивање класичног комерцијалног уговора у коме ће „Гаспром” Србији продавати гас по истој цени по којој то чини и за остатак Европе, онда је Србија требало сама да заврши градњу овог резервоара и убира паре од складиштења, које нису мале.

Она каже да није добро што се не обелодањује ко је аустријска ћерка фирме с којом „Србијагас” потписује овај уговор, поготово ако се има у виду лоше искуство с „Југоросгасом”, такође ћерком фирме „Гаспром”, где је овај руски гигант преко ноћи постао већински власник фирме од које Србија данас купује гас.

Војислав Вулетић, секретер Удружења за гас Србије, каже да од преговарачког стола не треба устајати док се дословце уговором не прецизира да ће Србија из „Двора” у сваком часу повлачити онолико гаса колико јој буде потребно.

– „Србијагас” би, по свему што је до сада као свој капитал унео у овај посао, требало да буде ако не равноправан, онда већински, али никако мањински власник у будућој компанији – категоричан је он. Додаје и да би „Гаспром” докапитализацијом онда само додатно ојачао фирму.

– Осим осам бушотина на којима се сада ради, „Србијагас” и аустријска компанија „Хит” потписали су уговор вредан 5,5 милиона евра за изградњу производне линије чији се радови финансирају из буџета „Србијагаса” – подсећа Вулетић, напомињући да то свакако мора да уђе у део оснивачког капитала будуће компаније.

Упућени у гасне прилике кажу да је кључно питање које будућим уговором треба дефинисати – цена складиштења гаса за Србију, јер ће управо од тога зависити крајња цена гаса за потрошаче.

Исти извор каже да, међутим, не треба рачунати на превелику великодушност „Гаспрома” јер је реч о бизнису и уговорима где обе стране желе да зараде и створе за себе најбољи амбијент за рад, подсећајући на обећања која су давана уочи приватизације НИС-а да ће доласком Руса гориво у Србији бити јефтиније. А сви смо сведоци – да од тога нема ништа.

Уговором је битно регулисати и уступање складишта трећем лицу, то јест да ли ће моћи да га користе и земље из региона којима је у том часу потребно да складиште гас, као и да ли ће ту морати да се утискује само руски, или и неки други гас. Србија би требало да сачини такав уговор према ком би она своје количине гаса могла да продаје неком трећем, уколико у датом часу има вишкове, а да то не буде само право руске стране.

Упитан ко би могла да буде аустријска ћерка фирме „Гаспром” с којом ће „Србијагас” потписати уговор о оснивању заједничке компаније за градњу „Двора” – исти извор каже да је највероватније реч о „Центриксу”, на чијем су челу бизнисмен из Призрена Али Шен и Џон Скинер.

„Центрикс груп холдинг” је основан 2003. године у Бечу, као ћерка фирме „Гаспром” која Аустрију снабдева гасом, потврђује овај извор.

Капацитет складишта „Банатски Двор” требало би да буде између 800 милиона и милијарду кубних метара гаса, а резервоар се, подсећају у „Србијагасу”, гради као наставак експлоатације исцрпљеног гасног лежишта чији капацитет је био 3,3 милијарде кубних метара природног гаса.

Јасна Петровић