Хлеб не мења цену

По којој ће цени пекари после жетве умесити хлеб? Чини се, по истој као до сада. Иако је цена пшенице већ другу годину знатно смањена у односу на време када су се формирале цене хлеба, код пекара нема никаквих ни најава ни очекивања да би основна животна намирница могла да појевтини.

Жетва се приводи крају и у амбаре ће бити смештено око два милиона тона. Ових дана млинари и пекари много су више забављени квалитетом пшенице и кажу да ће то директно утицати на њихове трошкове, самим тим и цену хлеба. Тронедељни кишни период у време жетве поприлично је „испрао” пшеницу, кажу стручњаци, па ће зато брашну бити потребни додаци да би хлеб могао да се испече.

Директор највеће београдске индустријске пекаре „Клас” Момир Лазић каже да је још рано да се говори о хлебу умешеном од новог рода, јер, технолошки, измељавање нове пшенице почиње за месец до месец и по дана. Промену цене, ни навише ни наниже, ипак, не очекује.

– Извесно је да квалитет брашна није као ранијих година. Хектолитарска тежина је мања, као и глутен и енергија, што значи да су брашну од овогодишње пшенице потребни додаци. Када се прерачуна јевтинија основна сировина с овим повећаним трошковима, у целини трошкови производње ће бити изједначени. Други аспект је што је у цени хлеба све веће учешће енергије – објашњава Лазић.

Председник удружења „Житовојводина”, које окупља индустријске млинове и пекаре, Сима Матић каже да је тачно да никада брашно није мање процентуално учествовало у цени хлеба, али да су простор „попунили” други, увећани трошкови. Држава је, каже, скупа, тачније све дажбине које јој се морају платити. Пријављени радници коштају, а енергија која се користи и за печење и за превоз хлеба заузима све већи део цене. Од почетка године гориво је поскупело 11 пута, а појевтинило само једном.

– Индустријско пекарство чини само 20 одсто тржишта. Ми годинама упозоравамо да се трећина брашна измеље у сивој зони, али без успеха. Наравно да је хлеб од тог брашна јевтинији – каже Матић.

Годинама су пекари инсистирали на рачуници да цена брашна буде као два килограма пшенице, а килограм хлеба као два килограма брашна или 1:2:4. Ако је тачно да се за две векне од по пола килограма утроши 760 грама брашна, онда је трошак брашна које кошта 15 динара у килограму хлеба – 11,4 динара. Наравно, у структури малопродајне цене хлеба су и трговачке марже, које су осим брашна најзначајнија ставка, потом трошкови енергије, бруто зарада, амортизација, превоз... У годинама када је пшеница била скупа, пекари су се позивали на ову математику, а откако је основна сировина појевтинила – то се не помиње.

Председник Уније млинара Дарко Селаковић потврђује да се млинари и пекари прерачунавају и каже да је квалитет овогодишњег рода велика непознаница. Они који имају стару пшеницу биће на добитку, јер, сасвим је извесно, стара и нова пшеница мораће да се мешају.

– Чим је квалитет нижи, мора више да се уложи у сировину. Тако онај ко буде желео квалитетно брашно, мораће да га плати. Брашно се сада нуди и по 15, али и по 19 и 20 динара по килограму. Све може јевтино да се произведе, али питање је каквог је то квалитета – каже Селаковић.

Док се пекари и млинари прерачунавају, потрошачи и те како знају колико плаћају основну животну намирницу. Они у Београду у великим трговинским ланцима морају да плате више од оних у малим местима и мањим пекарама где су цене и до 30 одсто ниже.

Ј. Рабреновић