„Рат” инспекција

Чини се да су инспектори изабрали најгоре могуће време да отпочну међусобни „рат”. Недељама, усред пакленог лета, када храна захтева посебан надзор и константну контролу, санитарна и ветеринарска инспекција једна на другу пребацују одговорност за контролисање продаје појединих и то углавном изузетно осетљивих намирница. Газде посластичарница са занатским сладоледом и киоска брзе хране ових дана могу да буду потпуно спокојни јер контрола тренутно „лебди у ваздуху”.

А шта је са потрошачима? Да ли сваки пут када реше да утоле глад са неком пљескавицом са улице, а има их на сваком другом ћошку, играју руски рулет са здрављем и купују „мачку у џаку”?

Одговора нема! Док ветеринарски инспектори „перу руке” и објашњавају да је у њиховој надлежности само продаја свежег меса и објекти који су у регистру Управе за ветерину, санитарци се понашају као увређена млада. Недавно усвојени Закон о безбедности хране оставио им је свега неколико тричавих сектора. Из Министарства пољопривреде узвраћају ударац и позивају се на још важећи Закон о санитарном надзору који, објашњавају, налаже баш санитарцима да контролишу продају занатског сладоледа. И на крају, ко је надлежан?

Нас потрошаче то не би требало уопште да интересује. Зашто бисмо се ми сваког дана замарали тиме ко је дужан да нам гарантује здрав „брзи оброк”. Било би нормално да свако ради посао за који је плаћен. Али како да занемаримо салмонеле и ешерихије коли које нарочито у време врућина „воле” да бораве у месу и сладоледу? Шта да радимо кад нам из киоска понуде хот-дог зачињен осунчаним мајонезом који од јутра стоји изван расхладне витрине, а у ћевабџиници свеже подгрејану пљескавицу од претходне вечери?

Да ли би требало бактерије да препознамо голим оком, да тако избегнемо неисправну храну и станемо на пут стомачним компликацијама? Можда има оних који и то могу, али већини преостаје само да се уздају у савест угоститеља и сладолеџија. А када нам као индикатор здравствене исправности намирница послужи наш организам и симптоме осетимо у стомаку већ је касно. Инспектори овог лета за то не маре!

Они се „препуцавају”. Можда су у праву у тражењу својих надлежности, али док се то не разграничи, све иде преко леђа потрошача. Лекари упућују савете. Кажу да би требало да будемо опрезни. Ништа друго нам и не преостаје. Можда бисмо могли самоиницијативно одокативном методом да узмемо узорак и однесемо га на анализу у лабораторију.

Изгледа да је, нажалост, добар пропис о безбедности хране направио збрку и да ћемо још чекати тренутак када ћемо бити уверени да конзумирамо здрав залогај. Потребно је донети правилнике, подзаконске акте, тачно расподелити дужности међу инспекцијама, а министарства пољопривреде и здравља, у оквиру којих делују ветеринарска и санитарна инспекција, приморати да се договоре. Надамо се да их на то неће натерати тек прва тровања.