Сама себи доделила стан?

Ниш – Крајем прошле седмице Јавно предузеће „Градска стамбена агенција”(ГСА) у Нишу, званично је упутила опомене нишком Општинском суду да измири обавезе за станове солидарности, подељене још 2001. године. Директор ГСА Миомир Пешић овако је за „Политику” образложио овај изненадни потез предузећа:

– Општински суд је склопио са Фондом солидарне стамбене изградње у 1998. и 2001. години уговоре о куповини више станова у насељу Дуваниште уз отплату на 15 година. Уговоре су потписали тадашњи председници овог суда Миомир Митровић и Јова Тасић. Према нашој евиденцији за неке од ових станова, на пример једног површине од 141, два од по 90 квадратних метара и неке мање, не плаћају се обавезе месецима, чак и годинама. Морали смо да упутимо опомене суду јер се ради о средствима која нашем предузећу служе за редовно пословање. У противном блокираћемо рачун суда и судским путем морати да наплатимо оно што је наше.

У Окружном и Општинском суду потврдили су нам да ГСА тражи да се хитно плати око милион динара за станове солидарности подељене радницима суда још пре осам година. За један стан од 90 квадратних метара дуг је виши од 500.000 динара, а како је месечна рата око 20.000 динара јасно је да више од две године ништа није уплаћивано.

– Прети нам блокада рачуна због дуговања која се морају платити у року од осам дана. Може се догодити да због тога судије и остали запослени не приме наредни лични доходак. Правило је било да се од зарада радника, који добију стан солидарности, одбијају месечне рате. У случају дуга од пола милиона динара открили смо да је реч о стану који је додељен бившој председници суда Љиљани Мишевић, која је разрешена дужности 2005. године, и није више у нашој установи. Она је очигледно престала да плаћа рате за стан, а сада се од суда тражи да плати дуг – кажу у Општинском суду у Нишу.

У овом суду истичу да нису успели да пронађу ниједан документ или одлуку како би сазнали ко је и како бившој председници доделио тај стан. На дужност председника Љиљана Мишевић постављена је средином јуна 2001. године и имала је, речено нам је, решено стамбено питање јер је од Окружног суда у Нишу добила стан као стручни сарадник. У судској архиви пронађен је записник који је 13. јула 2001. године потписала тадашњи секретар суда Јадранка Митровски, о преузимању кључева у „Нишстану”. У записнику се наводи да је секретар суда имала овлашћење да преузме кључеве за три стана, а један од 90 квадрата је на име председнице.

Посебну димензију овом замешатељству дају два документа. Један је добио „Нишстан” 4.августа 2001. године, о конституисању скупштине станара и у њему стоји да се само 20 дана после усељења у зграду као станар у том стану солидарности наводи Драган К, а не Љиљана Мишевић. Други је извештај о извршеној контроли у Општинском суду у Нишу по налогу Министарства правде 7. и 8. фебруара 2005. годинеи у њему је наведено да „не постоје могућности адекватног извештаја око законске основаности доделе стана Љиљани Мишевић из Фонда солидарности, јер контрола није добила одлуке фонда, нема документације када је и под којим условима расписан конкурс за доделу стана, не постоје критеријуми по којим је стан додељен председници суда, као и да не постоји доказ да је тај стан унет у државну својину у складу са Законом о средствима у својини Србије”.