Србија најбоља у Европи

Од синоћ први пут у листама шампиона пише: Србија. Наши ватерполисти су у финалу, на препуном Ташмајдану, победили олимпијског победника Мађарску с 9:8 (2:4, 4:1, 2:3, 1:0).

Ова репрезентација је трећи пут узастопно најбоља у Европи, али први пут под овим именом. У утакмици за прво место, тачније у борби за прво место, јер оно што је било у базену више је личило на рат (укупно 35 искључења и два пенала), него на игру, водили су се такви двобоји да би и ајкуле побегле главом без обзира. Али, ово није био просто финале, ово је била битка у којој је сваки играч и са једне и са друге стране, а и комплетне екипе, имао и превише мотива, јер је овај меч требало да покаже ко је бољи од две једине ватерполо велесиле.

Ловорике су припале нашем тиму. Био је чвршћи, јер је одолео свим притисцима укључујући и онај да нико у свом селу није постао пророк. Наши ватерполисти јесу, јер су и код куће постали европски прваци. Били су јачи, јер су издржали борбу коју су наметнули мађарски играчи. Били су моћнији, јер су губили с 5:2, али су преокренули на 6:5, а потом тај наоко ситан капитал одржали до краја.

Тешко је да се издвоји јунак овакве победе, јер је сваки наш играч имао својих пет минута. Требало је имати челичне нерве, па дати голове из пенала (Шапић и Вујасиновић), требало је имати самопоуздање као Авала, па пуцати непогрешиво и зауставити мађарски разарач кад је изгледало да је непотопљив при вођству од 5:2, а потом поново имати храбрости да се све то понови, само овог пута да бисмо повели са 6:5 (Филиповић). Требало је задржати мађарске асове у нападу, требало их је надмудрити кад су у одбрани, требало је учинити много оного што се голим оком не види, али остаће упамћен победоносни гол, гол којим је Србија постала најбоља у Европи, а какав је однос снага у ватерполу то значи и најбоља на свету.

Колико је то било тешко види се и по томе што је у последњој четвртини пао само један једини гол. Постигао га је наш капитен Владимир Вујасиновић, који је у својој богатој каријери много пута пронашао лопти пут кроз иглене уши кад је било најпотребније. Учинио је то и овог пута. Погодио је у мету 3 минута и 33 секунда пре истека финала и донео неописиву радост свима којима срце куца за Србију.

Наш тим је остварио задатак да не прими више од осам-девет голова у финалу, али није све ишло по плану. Мађари су на почетку друге четвртине одмакли на три гола предности и то је обично довољно да њихов противник истакне белу заставу. Али, овог пута им противник није био било ко, него – Србија. То само наши ватерполисти могу да у оваквој утакмици, у којој Мађари кипте од жеље да нам врате силне дугове управо кад би нас пораз највише болео, дају таквом противнику четири узастопна гола. И зато су – шампиони.

У последње две четвртине, када су и најситније појединости биле важне, почев од тога ко ће да освоји лопту на почетку четвртине, кључало је у свежој септембарској ноћи. Обострана искључења су ретка у ватерполу, а у овом мечу су судије чак два пута донеле такву одлуку. С правом замене су послале из базена после два и по минута игре у трећој четвртини, дакле у јеку битке за европско злато, прво цара стрелаца Шапића и мађарску хаубицу Гергеља Киша, потом и "сидраше" Никића и Молнара, а пред крај тог дела игре и Вању Удовичића. Још кад је на почетку последње четвртине, због трећег искључења, морао да изађе и Икодиновић, чинило се да је Мађарима отворен пут ка престолу.

Међутим, Србија није потонула. Шефик је био несавладив, одбрана на челу са Савићем непробојна, Вујасиновић прецизан кад се на муци познају јунаци... Девет и по секунди пре краја Мађари су добили лопту, па је њихов селектор Кемењ узео тајм-аут да искује план за спас. Али Тамаш Кашаш, који је пре девет година у Севиљи, у сличној ситуацији, донео Мађарима злато у финалу против Југославије, овог пута није био чудотворац. Лопта је фијукнула крај гола, с њом и мађарске наде, а дланови гледалаца на Ташмајдану су бридели од пљескања, овог пута не више као подршка репрезентацији Србији, него као поздрав европским првацима.

Шампионски пехар капитену Вујасиновићу је предао председник Ватерполо савеза земље домаћина Велибор Совровић, а златне медаље најбољим ватерполистима Старог континента председник Европске пливачке федерације Италијан Бартоло Конзоло. После тога ватромет је показао докле досеже наша радост. 

Пливалиште: Ташмајдан. Гледалаца: 5.500. Судије: Борељ (Шпанија) и Тулга (Турска). Искључења: Србија 17(3), Мађарска 18(5). Петерци: Србија 2(2). Стрелци: 0:1 Молнар, 1:1 Никић (+), 2:1 Шапић (петерац), 2:2 Ден. Варга, 2:3 Дан. Варга (+), 2:4 А. Штајнмец, 2:5 Фодор, 3:5 Филиповић (+), 4:5 Вујасиновић, 5:5 Икодиновић (+), 6:5 Филиповић (+), 6:6 Мадараш (+), 7:6 Удовичић, 8:6 Вујасиновић (петерац), 8:7 Кашаш (+), 8:8 Ден. Варга, 9:8 Вујасиновић (+).

СРБИЈА: Шефик, Трбојевић, В. Удовичић 1, Савић, Икодиновић 1, Никић 1, Филиповић 2, Ћирић, Шапић 1(1), Вујасиновић 3(2), Пековић, Д. Пијетловић, Прлаиновић. Тренер: Деј. Удовичић.

МАЂАРСКА: Сечи, Дан. Варга 1, Мадараш 1, А. Штајнмец 1, Кашаш 1, Сивош, Гер. Киш, Хошњански, Фодор 1, Ден. Варга 2, Габ. Киш, Молнар 1, Гор-Нађ. Селектор: Кемењ.

--------------------------------------------------------------------------

Шпанци лако до бронзе

Шпанија – Румунија 10:4 (2:1, 2:2, 3:0, 3:1)

Бронзана медаља на 27. европском првенству за ватерполисте је припала Шпанцима, који су у утакмици за треће место победили Румунију с 10:4 (2:1, 2:2, 3:0, 3:1). Прва половина утакмице је протекла у равноправној игри, а победник је одлучен у трећој четвртини. Рикардо Пероне и двоструки стрелац Фелипе Пероне су донели својој репрезентацији предност од 7:3, што је било недостижно за Румуне, који на почетку утакмице нису искористили ни пенал.

Пливалиште: Ташмајдан. Гледалаца: 3.500. Судије: Маргета (Словенија) и Гомез (Италија). Искључења: Шпанија 9(3), Румунија 12(6). Петерци: Румунија 1(0). Стрелци: – Матеј из петерца погодио стативу, 0:1 Ђ. Ђеорђеску (+), 1:1 Перез (+), 2:1 Перез, 2:2 Андреј (+), 3:2 Молина (+), 3:3 Ђ. Ђеорђеску, 4:3 Мартин (+) 5:3 Р. Пероне (+), 6:3 Ф. Пероне (+), 7:3 Ф. Пероне, 7:4 Андреј (+), 8:4 Р. Пероне, 9:4 Молина (+), 10:4 Ф. Пероне.

ШПАНИЈА: Ненчу, Раду, Мусат, Бонка, Јосеп, Бусила, Дунка, Ђ. Ђеорђеску 2, Матеј (0), Кадар, Андреј 2, Негреан, Дину. Селектор: Хађу.

РУМУНИЈА: И. Агилар, М. Гарсија, Мартин 1, Р. Пероне 2, Молина 3, Мора, Реј, Родригез, Ваљес, Ф. Пероне 2, Перез 2, Ч. Гарсија, Андреу. Селектор: Р. Агилар.

--------------------------------------------------------------------------

Коначан пласман

1. Србија,
2. Мађарска,
3. Шпанија,
4. Румунија,
5. Италија,
6. Грчка,
7. Хрватска,
8. Немачка,
9. Русија,
10. Холандија,
11. Словачка и
12. Словенија.

Идуће првенство у Малаги

Двадесет осмо европско првенство у ватерполу биће кроз две године у Малаги (Шпанија). До сада су домаћини били: Будимпешта 1926, 1958. и 2001, Болоња 1927, Париз 1931, Магдебург 1934, Лондон 1938, Монте Карло 1947, Беч 1950, 1974. и 1995, Торино 1954, Лајпциг 1962, Утрехт 1966, Барселона 1970, Јенчепинг (Шведска) 1977, Сплит 1981, Рим 1983, Софија 1985, Стразбур 1987, Бон 1989, Атина 1991, Шефилд 1993, Севиља 1997, Фиренца 1999, Крањ 2003. и Београд 2006.