Одлазак несуђеног светског рекордера
Дан уочи 35. рођендана (17. децембар) Иван Лазаро Педросо Солер је саопштио да се више неће такмичити и један од најбољих скакача удаљ свих времена отишао је са атлетских борилишта. Иван Педросо никада није уживао славу својих земљака Хавијера Сотомајора или Ане Фиделије Кирот ни на родној Куби, ни у свету. Тврди се да није имао харизму као они, али по трофејима које је освојио далеко је испред њих. Истина, није био светски рекордер као Сотомајор, али и он је имао своје звездане тренутке и готово читава 24 часа био је светски рекордер.
У Сетријереу, познатом италијанском спортском центру који је захваљујући великој надморској висини и разређеном ваздуху дао низ сјајних атлетских достигнућа, 29. јула 1995. године Иван Педросо је дотакнуо звезде. Иако само 176 сантиметара висок, много нижи од свих великих "дањаша" прелетео је 8,96 метара, 25 сантиметара даље него икад у каријери и сантиметар више од светског рекорда Американца Мајка Пауела.
Радост, честитке, интервјуи и пажња јавности трајали су само тај дан, јер његов скок није признат за светски рекорд, иако је анемометар показао да је ветар приликом тог фантастичног скока дувао само 1,2 метра у секунду – 0,8 метара мање од границе која дели исправне резултате, од оних који се не признају због помоћи ветра.
Као и увек када се постигне невероватан резулттат организатори и представници ИААФ дужни су да провере сваки детаљ и прегледом телевизојског снимка Педросовог скока јасно се видело да један судија телом заклања мерач ветра. Да није било телевизије Педросо би постао и остао светски рекордер.
Отежавајућа околност била је и да је тај 29. јули 1995. био баш ветровит. Само који минут пре Педросовог скока у секунди Американка Гвен Торенс је претрчала 100 метара за 10,83 секунде уз ветар јачи од четири метра, а нешто касније Нигеријац Олападе Аденикин је на истој стази, постигао резултат 9,92 секунде, опет уз недозвољено јак ветар у леђа (4, 0 м у секунди)...
Још једном, исте године на Панамеричким играма у Мар дел Плати, Иван Педросо је досегао невероватну даљину. Иако је преступио, буквално за милиметар, судије су из знатижеље измериле даљину и установиле да је Кубанац прелетео границу од девет метара – 9,03 метра.
Убрзо затим кубански ас задобио је тешку повреду која га је задуго одвојила од тренинга и скакалишта и спречила да на Олимпијским играма у Атлати 1996. уђе у дуел са Карлом Луисом и Мајком Пауелом за титулу олимпијског шампиона.
Али, Педросо је био и олимпијски шампион. Тријумфовао је 2000. у Сиднеју, а по броју титула првака света је светски рекордер и најуспешнији учесник светских шампионата. Четири пута узастопно био је светски шампион на отвореном (1995, 1997, 1999 и 2001) а пет пута узастопно првак света у дворани (1993, 1995, 1997, 1999, 2001).
Са 8,71 има седми резултат свих времена на отвореном, а са 8,62 други резултат свих времена у дворани. Сваке од осамнаест сезона (од 1990. до 2007) скакао је преко границе од осам метара и са 56 скокова преко 8,40 метара је најуспешнији од свих бивших и садашњих скакача, а други са 30 скокова преко 8,50 м, 11 преко 8,60 м и два преко 8,70 метара.
И по просечној дужини десет најбољих скокова Педросо је са 8,63 метра други скакач света, одмах иза Карла Луиса (8,78), а испред Мајка Пауела (8,61) и Ларија Мајрикса (8,59), а као и они одлучио је да настави да ради у атлетици.
Можда ће са Кубе у годинама које су пред нама доћи неки талентовани ученик тренера Педроса, а он се нада да ће то бити његов, сада седмогодишњи син...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


