Odlazak nesuđenog svetskog rekordera

Dan uoči 35. rođendana (17. decembar) Ivan Lazaro Pedroso Soler je saopštio da se više neće takmičiti i jedan od najboljih skakača udalj svih vremena otišao je sa atletskih borilišta. Ivan Pedroso nikada nije uživao slavu svojih zemljaka Havijera Sotomajora ili Ane Fidelije Kirot ni na rodnoj Kubi, ni u svetu. Tvrdi se da nije imao harizmu kao oni, ali po trofejima koje je osvojio daleko je ispred njih. Istina, nije bio svetski rekorder kao Sotomajor, ali i on je imao svoje zvezdane trenutke i gotovo čitava 24 časa bio je svetski rekorder.

U Setrijereu, poznatom italijanskom sportskom centru koji je zahvaljujući velikoj nadmorskoj visini i razređenom vazduhu dao niz sjajnih atletskih dostignuća, 29. jula 1995. godine Ivan Pedroso je dotaknuo zvezde. Iako samo 176 santimetara visok, mnogo niži od svih velikih "danjaša" preleteo je 8,96 metara, 25 santimetara dalje nego ikad u karijeri i santimetar više od svetskog rekorda Amerikanca Majka Pauela.

Radost, čestitke, intervjui i pažnja javnosti trajali su samo taj dan, jer njegov skok nije priznat za svetski rekord, iako je anemometar pokazao da je vetar prilikom tog fantastičnog skoka duvao samo 1,2 metra u sekundu – 0,8 metara manje od granice koja deli ispravne rezultate, od onih koji se ne priznaju zbog pomoći vetra.

Kao i uvek kada se postigne neverovatan rezulttat organizatori i predstavnici IAAF dužni su da provere svaki detalj i pregledom televizojskog snimka Pedrosovog skoka jasno se videlo da jedan sudija telom zaklanja merač vetra. Da nije bilo televizije Pedroso bi postao i ostao svetski rekorder.

Otežavajuća okolnost bila je i da je taj 29. juli 1995. bio baš vetrovit. Samo koji minut pre Pedrosovog skoka u sekundi Amerikanka Gven Torens je pretrčala 100 metara za 10,83 sekunde uz vetar jači od četiri metra, a nešto kasnije Nigerijac Olapade Adenikin je na istoj stazi, postigao rezultat 9,92 sekunde, opet uz nedozvoljeno jak vetar u leđa (4, 0 m u sekundi)...

Još jednom, iste godine na Panameričkim igrama u Mar del Plati, Ivan Pedroso je dosegao neverovatnu daljinu. Iako je prestupio, bukvalno za milimetar, sudije su iz znatiželje izmerile daljinu i ustanovile da je Kubanac preleteo granicu od devet metara – 9,03 metra.

Ubrzo zatim kubanski as zadobio je tešku povredu koja ga je zadugo odvojila od treninga i skakališta i sprečila da na Olimpijskim igrama u Atlati 1996. uđe u duel sa Karlom Luisom i Majkom Pauelom za titulu olimpijskog šampiona.

Ali, Pedroso je bio i olimpijski šampion. Trijumfovao je 2000. u Sidneju, a po broju titula prvaka sveta je svetski rekorder i najuspešniji učesnik svetskih šampionata. Četiri puta uzastopno bio je svetski šampion na otvorenom (1995, 1997, 1999 i 2001) a pet puta uzastopno prvak sveta u dvorani (1993, 1995, 1997, 1999, 2001).

Sa 8,71 ima sedmi rezultat svih vremena na otvorenom, a sa 8,62 drugi rezultat svih vremena u dvorani. Svake od osamnaest sezona (od 1990. do 2007) skakao je preko granice od osam metara i sa 56 skokova preko 8,40 metara je najuspešniji od svih bivših i sadašnjih skakača, a drugi sa 30 skokova preko 8,50 m, 11 preko 8,60 m i dva preko 8,70 metara.

I po prosečnoj dužini deset najboljih skokova Pedroso je sa 8,63 metra drugi skakač sveta, odmah iza Karla Luisa (8,78), a ispred Majka Pauela (8,61) i Larija Majriksa (8,59), a kao i oni odlučio je da nastavi da radi u atletici.

Možda će sa Kube u godinama koje su pred nama doći neki talentovani učenik trenera Pedrosa, a on se nada da će to biti njegov, sada sedmogodišnji sin...