Постојани ритам хрватског филма

Од нашег специјалног извештача
Пула – Синоћ, тачно у поноћ, нови филм о Харију Потеру испунио је пулску Арену до последњег места. Према слободној процени, било је око седам хиљада душа те је атмосфера, бар на трен, подсетила на оне славне дане некада најпрестижнијег и, свакако, највећег фестивала у бившој Југославији и на Балкану.

Осим Веспазијановом ареном, као најлепшим гледалиштем под отвореним небом, и послератни Пулски фестивал има чиме да се подичи. Поред Националног такмичарског програма и међународне селекције „Еурополис – Меридијани” и раскошне ретроспективе филмова Педра Алмодовара, која је организована у сарадњи са Амбасадом Шпаније у Хрватској, овогодишње 56. издање нуди и богат избор краткометражних играних и анимираних филмова, као и филмски програм за децу назван „Пулица”. Осим Арене, гледаоцима су на располагању и отворени простор Каштела (Историјски музеј Истре) са 360 седишта, Кино Вали са 209 седишта, Ћирколо (реновирани простор Заједнице Италијана) и Истарско народно позориште.

Уметнички директор Фестивала Златко Видачковић каже да је ово „најбогатије фестивалско издање у неовисној Хрватској”. И, у праву је јер, после готово две деценије перманентног приказивања шест-седам домаћих дугометражних филмова, 56. Пула на менију има чак десет нових хрватских дела и шест оних који су у фази постпродукције, чији ће делови бити приказани у програму „Филмови у настанку”.

– Пулски фестивал већ годинама мери пролазно време хрватске кинематографије. Он је воз који никада не касни, чији возни ред даје постојани ритам хрватском филму и његовим ствараоцима. За Пуљане и Истране, он је „пароброд Рекс” који једном годишње обавља недељну ноћну вожњу и блиста у пуном сјају, а за све филмољупце значи окупљање зарад уживања у његовој чаролији под звезданим небом – каже Видачковић, који је ове године осмислио и Хрватски филмски фокус и, као госте, позвао представнике највећих светских фестивала и филмских медија, као и селекторе и новинаре из региона.

Судећи по броју реализованих филмова може се стећи утисак да хрватска кинематографија и није много осетила такозвану светску економску кризу. Није се она осетила ни у вечери фестивалског отварања, када је над Ареном блистао ватромет и када је био приказан први од десет филмова из трке за престижну „Златну арену”. Реч је о потенцијалном биоскопском хиту, комедији „Вјерујем у анђеле” Никше Свиличића, дебитанта у домену дугометражног играног филма и новопостављеног директора Хрватског аудиовизуелног центра, институције у равни Филмског центра Србије. Ова комедија, снимљена у Комижи, о острвском поштару што крадом мештанима отвара пошту и у којем Долорес Ламбаша глуми неку врсту далматинске верзије „Малене”, до сада је највише освојио срца публике али и највећи број њихових гласова и оцену 4,9! Виђени су још и омнибус „Загребачке приче” од 11 кратких филмова и нови Шораков филм „У земљи чудеса”, али је најбоље оцене критике до сада освојио филм „Црнци” Звонимира Јурића и Горана Девића, изврсна ратна драма чији део заплета директно асоцира на чувени осјечки „Случај гаража”.

Пулу су већ првих дана походили и наши глумци,Аљоша Вучковић који у Свиличићевом филму тумачи лик начелника „малог миста” и Слободан Ћустић који у словеначком филму „Крајолик бр.2” Винка Модерндорфера игра главну улогу. Сутра се у Пули очекује и долазак Небојше Глоговца, као тумача главне улоге у хрватско-босанско-српско-британском копродукцијском филму „Кењац” сценаристе и редитеља Антониа Нуића, чије је претходне филмове „Секс, пиће и крвопролиће” (омнибус) и „Све џаба”, аплаузима награђивала и београдска публика.