Јустицијин кантар и штоперица

Учитељи ђаке одувек деле на добре и лоше. Министарство правде судије је поделило на ажурне и неажурне. У том својеврсном одмеравању снага поједини делиоци правде покушали су да надмудре надређене у Министарству правде. Да би прикрили своју неажурност (неки би пре рекли – нерад), а самим тим и број предмета по којима се поступа дуже од две године, неки судови су Министарству правде достављали нетачне податке о свом раду. Фалсификовали су, грубо речено, датуме, процесе, предмете... А неки су чак ишли и дотле да су себи „издејствовали” мању норму него што је њихових колега. И све то да би сакрили свој нерад, незнање, па и неспремност да преузму одговорност за одлуке које су донели.

А онда су надлежни у Министарству правде заузели, после година непотребне болећивости, оштрији курс према лењим и неспособним. Послужили су се искуствима земаља у којима правосудни систем функционише боље него код нас и донета је одлука да споре судије треба да раде и суботом. Али не за џабе него за додатак на плату и то не – занемарљив. Опет је прорадила својеврсна болећивости. И дошло је до поделе. На једну страну стали су они који су поздравили овакав предлог Министарства правде надајући се да ће поступци који су неретко трајали и по деценију и више коначно добити епилог. А на другој страни су они који „додатак на плату” сматрају добром наградом за неажурне судије.

Али постоји и трећа страна – оних који се питају да ли је важније да судије раде на кантар или штоперицу, односно да ли је важније да се поступак што пре заврши или да пресуда буде донета после извођења свих релевантних доказа, па нека траје – колико траје.

И онда му, некако, судије на крају, дођу као лоши ђаци, који нису учили током године, али ће у августу добити још једну прилику да покажу да, ипак, могу да савладају градиво. Код судија неће бити августа, али ће бити субота. И то не једна, него све 52. Или колико их већ буде потребно. Довољно за сваки поправни и свођење броја „старих предмета” на минималан, а, верују у Министарству правде, и на нулу.

Али, поправних, изгледа, неће бити за нешто друго – радно време судија. Иако је из Министарства правде најављено да ће судије морати да оправдају своје плате, не само учинком него и поштовањем радног времена, не зна се како ће то изгледати у пракси. Можда би нека посебна контрола, ипак, помогла у решавању овог проблема.

Или ће се у Министарству правде апеловати на морал судија наглашавајући да је у њиховим рукама судбина оних који, и поред свега, још верују у правду, правичност и правосуђе.

Неки се и шале, па предлажу да Јустиција скине повез и почне макар да пописује судије кад долазе и кад одлазе из суда. За почетак је и то, ваљда, довољно.