Јат слетео на државне јасле

Група послује „са недостатком трајног капитала и обртних средстава, а краткорочне обавезе Групе су веће од обртне имовине. Поред тога, пословање Групе оптерећено је и последицама глобалне економске кризе. Овакво стање указује на постојање материјално значајних неизвесности које могу да изазову сумњу у способност Групе да настави са пословањем по начелу сталности правног лица. Могућности побољшања финансијског положаја Групе ограничене су и готово у целости зависе од подршке Владе Србије и њених планова за реструктурирање матичног предузећа”.

Компанија чије је стање овако суморно описано, а перспективе представљене као веома тамне и скучене, јесте српска авиокомпанија Јат ервејз. А цитат је преузет из завршног одељка „скретање пажње” Извештаја независног ревизора „БДО БЦ Ексел” о пословању те авиокомпаније у 2008. години.

Комплетан ревизорски извештај данас би требало да се нађе пред Радном групом владе (по два представника министарстава економије, инфраструктуре и финансија), од које се очекује да пружи подршку плановима Срђана Радовановића, новог генералног директора Јата.

Већ из првих потеза које је Радовановић повукао наслућује се радикалан раскид са досадашњим начином вођења компаније. Без имало суздржавања, Радовановић је поништио две пословне брљотине бившег директора Саше Влаисављевића (који је сада председник Управног одбора Јата) – пресекао је мрцварење око Јатове линије за Дубровник, одлажући то питање за идућу годину, и зауставио поступак узимања у закуп два авиона типа „боинг 737-700”, што је требало да буде почетак четврте фазе програма „пословног преокрета” Јат ервејза од 2009. до 2013. године (за који је, иначе, добио подршку владе у октобру 2008. године). На такав корак нови директор се одлучио пошто је од старог руководства Јата затражио и није добио детаљни елаборат на основу којих разлога и економских ефеката је уведена линија за Дубровник и започет процес изнајмљивања авиона. На пример, да ли је Јату рационално да плаћа месечни закуп од 650.000 евра за оба авиона, да најми летелице на четири месеца и зашто на то време, да ли Јат баш мора да плати милион евра депозит, ко ће дати гаранцију за тај посао и, ништа мање важно питање, како ће тај аранжман да се покрије приходима ако се авиони уводе у септембру тј. пред зимски ред летења који је ионако редукован (осим за божићне и новогодишње празнике) и доноси смањени приход?

Радна група владе мораће да „скенира” Програм пословног преокрета националног авиопревозника и да измери „пролазно време”, јер, према неким неформалним али поузданим информацијама, Јат за шест месеци ове године има губитак од око 12 милиона евра. Ако је пословање у заиста тако лошем стању, онда је прича о „пословном преокрету” у најмању руку исконструисана. То онда отвара и нека нова питања. На пример, како ће се председник Управног одбора Јата Саша Влаисављевић, као одговорно лице, суочити с негативним пословањем компаније и промашеним пословним потезима за које је одговоран управо он као бивши генерални директор. Готово је извесно да нови генерални директор Јата неће оспоравати извештај независне ревизије пословања компаније у прошлој години. Иначе, пословање компаније било је толико хаотично да се ревизор уздржао од давања мишљења. Пошто је Јат ервејз у државном власништву, несумњиво је да ће влада премијера Цветковића морати да се умеша и пронађе одговоре и на оваква питања. Поготово што треба да провери како је та компанија потрошила 10 милиона евра новца пореских обвезника које јој је влада одобрила за побољшање квалитета летења и социјални програм.

Призивањем државе бавио се пре неки дан и Милан Јовановић, председник синдиката пилота у Јату, који сматра да је за опоравак националног авиопревозника неопходна нова флота.

– Ништа није регулисано, појављује се вишак људи, а мањак новца. Неопходно је то довести у „норму” да би неко био заинтересован да купи компанију – навео је Јовановић у разговору за агенцију Бета.

А на питање шта би поред обнове флоте требало урадити за опоравак Јат ервејза, Јовановић је казао да би држава Србија као власник компаније морала да се „уозбиљи и да каже шта хоће”.

– Постоје примери успешних авиокомпанија у свету и зна се колики број запослених је потребан за одређен број седишта у авионима. Ако се та мера прекардаши повећавају се издвајања за плате и смањује износ средстава за улагања у флоту и обуку особља – рекао је Јовановић.

У Влади Србије „Политика” је добила уверавања да постоји консензус коалиционих партнера да се прихвати налаз независног ревизора, да се подржи нови генерални директор у настојању да превазиђе тренутно стање и да му се помогне око неколико стратешких одлука од којих би могла да зависи судбина националног авиопревозника. Ту се, пре свега, мисли на елаборат који треба да одговори колико је и каквих авиона потребно Јат ервејзу за одрживи развој пре него што се приватизује.