Десет школа у једној

Косовска Митровица – Под кровом Основне школе "Бранко Радичевић" у северној Косовској Митровици наставу изводи још девет осмољетки: "Десанка Максимовић", "Вељко Банашевић", "Предраг и Миодраг Михајловић", "Доситеј Обрадовић" и "Владо Ћетковић", све из јужног дела града, "Раде Милићевић" из Првог Тунела и "Зарија Јовановић", "Иво Лола Рибар" и "21. новембар" из општине Вучитрн. Овај, сигурно, јединствен случај у свету, директна је последица албанског терора и прогона.

Школа–домаћин "Бранко Радичевић" располаже са 4.492 квадратна метра корисне површине, укључујући и фискултурну салу од 550 квадрата, и тренутно има 560 ученика и 53 запослених (35 наставника). Ово је нешто мање него пре рата 1999. године, јер су породице припадника ЈНА и полиције морале да напусте косметске просторе. Остале школе имају око 350 ђака и 70 запослених (50 наставника), а настава се одржава у две смене. Због безбедности ученика, последњи час у овим зимским условима завршава се у пет по подне.

– Школска зграда је направљена 1990. године, а током Нато бомбардовања претрпела је огромна оштећења. Одмах поред нас налазила се шестоспратница МУП-а, која је 2. маја сравњена са земљом, као кутија шибица. Ниједно стакло на школи није остало читаво, а с крова смо скидали радијаторе... Захваљујући Министарству просвете зграду смо обновили за само два месеца и већ на јесен почели редовну 1999/2000. школску годину – прича за наш лист директор Никола Вујачић.

Према његовим речима, три основне школе с подручја Вучитрна саставиле су своје ученике и наставнике, али правно и даље фигурирају као посебне установе. Формирале су по једно одељење од првог до осмог разреда. Школе из јужног дела Косовске Митровице учиниле су исто, али имају по два одељења у сваком разреду. Ове, гостујуће школе раде у поподневној смени и користе све учионице и кабинете...

– Једни другима не сметамо кад је реч о настави, не мешамо се у унутрашњи живот школа, али се помажемо када је потребно. Стриктно се држимо наставног плана и програма Републике Србије. Када је Кфор ушао тражено је да пређемо на план привремених косовских институција, али смо то одбили. Обављамо, такође, и све ваннаставне активности – екскурзије, рекреативне наставе... и учествујемо на такмичењима, на којима наши ученици остварују завидне резултате. Можда смо јединствени и по томе што сви ученици школа из ове зграде од 1999. године иду на заједничку матурску екскурзију – истиче Вујачић.

Директор Никола Вујачић је прошле године добио Светосавску награду Републике Србије, а носилац је и признања "Васа Пелагић" за врхунска остварења у образовању. Милорад Ивановић, директор прогнане основне школе "Вељко Банашевић" из јужног дела града, истиче несебичну подршку колега у једном од најтежих тренутака у својој каријери.

– Све нам је стављено на располагање, а ми се трудимо да се понашамо крајње домаћински. Проблем су нам патуљаста одељења од петнаестак ђака, али се надамо да ће решавањем статуса у нашу корист доћи нека боља времена – наглашава Ивановић.

Слична ситуација с простором је и у средњем образовању. У Техничкој школи "Михаило Петровић Алас" у северној Косовској Митровици смештене су Гимназија и Економска школа из јужног дела града, Техничка школа и Гимназија из Вучитрна, али и Правни и Природно-математички факултет. Факултети би требало да буду пресељени после реконструкције садашњег колективног центра за смештај интерно расељених и избеглих лица.