Deset škola u jednoj

Kosovska Mitrovica – Pod krovom Osnovne škole "Branko Radičević" u severnoj Kosovskoj Mitrovici nastavu izvodi još devet osmoljetki: "Desanka Maksimović", "Veljko Banašević", "Predrag i Miodrag Mihajlović", "Dositej Obradović" i "Vlado Ćetković", sve iz južnog dela grada, "Rade Milićević" iz Prvog Tunela i "Zarija Jovanović", "Ivo Lola Ribar" i "21. novembar" iz opštine Vučitrn. Ovaj, sigurno, jedinstven slučaj u svetu, direktna je posledica albanskog terora i progona.

Škola–domaćin "Branko Radičević" raspolaže sa 4.492 kvadratna metra korisne površine, uključujući i fiskulturnu salu od 550 kvadrata, i trenutno ima 560 učenika i 53 zaposlenih (35 nastavnika). Ovo je nešto manje nego pre rata 1999. godine, jer su porodice pripadnika JNA i policije morale da napuste kosmetske prostore. Ostale škole imaju oko 350 đaka i 70 zaposlenih (50 nastavnika), a nastava se održava u dve smene. Zbog bezbednosti učenika, poslednji čas u ovim zimskim uslovima završava se u pet po podne.

– Školska zgrada je napravljena 1990. godine, a tokom Nato bombardovanja pretrpela je ogromna oštećenja. Odmah pored nas nalazila se šestospratnica MUP-a, koja je 2. maja sravnjena sa zemljom, kao kutija šibica. Nijedno staklo na školi nije ostalo čitavo, a s krova smo skidali radijatore... Zahvaljujući Ministarstvu prosvete zgradu smo obnovili za samo dva meseca i već na jesen počeli redovnu 1999/2000. školsku godinu – priča za naš list direktor Nikola Vujačić.

Prema njegovim rečima, tri osnovne škole s područja Vučitrna sastavile su svoje učenike i nastavnike, ali pravno i dalje figuriraju kao posebne ustanove. Formirale su po jedno odeljenje od prvog do osmog razreda. Škole iz južnog dela Kosovske Mitrovice učinile su isto, ali imaju po dva odeljenja u svakom razredu. Ove, gostujuće škole rade u popodnevnoj smeni i koriste sve učionice i kabinete...

– Jedni drugima ne smetamo kad je reč o nastavi, ne mešamo se u unutrašnji život škola, ali se pomažemo kada je potrebno. Striktno se držimo nastavnog plana i programa Republike Srbije. Kada je Kfor ušao traženo je da pređemo na plan privremenih kosovskih institucija, ali smo to odbili. Obavljamo, takođe, i sve vannastavne aktivnosti – ekskurzije, rekreativne nastave... i učestvujemo na takmičenjima, na kojima naši učenici ostvaruju zavidne rezultate. Možda smo jedinstveni i po tome što svi učenici škola iz ove zgrade od 1999. godine idu na zajedničku matursku ekskurziju – ističe Vujačić.

Direktor Nikola Vujačić je prošle godine dobio Svetosavsku nagradu Republike Srbije, a nosilac je i priznanja "Vasa Pelagić" za vrhunska ostvarenja u obrazovanju. Milorad Ivanović, direktor prognane osnovne škole "Veljko Banašević" iz južnog dela grada, ističe nesebičnu podršku kolega u jednom od najtežih trenutaka u svojoj karijeri.

– Sve nam je stavljeno na raspolaganje, a mi se trudimo da se ponašamo krajnje domaćinski. Problem su nam patuljasta odeljenja od petnaestak đaka, ali se nadamo da će rešavanjem statusa u našu korist doći neka bolja vremena – naglašava Ivanović.

Slična situacija s prostorom je i u srednjem obrazovanju. U Tehničkoj školi "Mihailo Petrović Alas" u severnoj Kosovskoj Mitrovici smeštene su Gimnazija i Ekonomska škola iz južnog dela grada, Tehnička škola i Gimnazija iz Vučitrna, ali i Pravni i Prirodno-matematički fakultet. Fakulteti bi trebalo da budu preseljeni posle rekonstrukcije sadašnjeg kolektivnog centra za smeštaj interno raseljenih i izbeglih lica.