Безбеднија градилишта

Број смртних повреда на градилиштима од јануара до јуна ове године преполовљен је у односу на исти период прошле године. Чешћи инспекцијски обиласци градилишта, масовнија употреба заштитних шлемова, рукавица и ципела са тврдим ђоном, прописно монтирање скела – неки су од разлога охрабрујуће статистике.

За пад „црних бројки” највеће заслуге Радован Ристановић, директор Инспектората за рад Министарства рада и социјалне политике, приписује појачаном надзору али и већој свести послодаваца и грађевинаца о заштити и безбедности у једној од најризичнијих привредних грана.

– Смањењу тешких повреда и незгода са трагичним исходом засигурно је допринео нови интегрисани надзор који се примењује од почетка ове године. Инспектори су прошли обуку тако да правник који се досад бавио радним односима и отказима може да обавља део послова грађевинског инжењера и обрнуто. То нам је одрешило руке и удвостручили смо број контрола. Стање на терену се поправља у односу на претходне године али је још далеко од пожељног – објашњава Ристановић.

Пад грађевинске активности ове сезоне услед недостатка великих пројеката и инвестиција засигурно се одразио и на број несрећа на градилиштима.

– Нигде у свету се не анализира шта утиче на смањење повреда. Тачно је да је због мањка посла и упослених радника на градилиштима било и мање повреда, али то није писано правило. „Ју-Ес стил” је, на пример, смањио производњу а имали су досад две смртне повреде. Док су радили пуним капацитетом није било ниједне – објашњава Ристановић.

Знајући колико су се често оглушивали о Закон о безбедности и здрављу на раду и док је било више посла и пара, може се претпоставити да ће послодавци у кризи наћи још један изговор да занемарују, како они сматрају, прескупе мере предострожности на градилиштима. Многи од њих не проводе раднике кроз обуку за безбедан рад и не дају им опрему за личну заштиту. И запослени се лако одричу шлема на високим температурама или их мрзи да привежу појас када се попну на скелу. Необезбеђена градилишта и непажња радника најчешћи су узроци повреда па је грађевинцима веома важно да, ако већ неће послодавац, нађу некога ко ће им пружити правилну обуку. У томе помажу синдикати.

Миодраг Миловић, председник Градског одбора синдиката радника грађевинара, верује да је едукација коју спроводе на терену заједно са Управом за безбедност и здравље на раду после четири године коначно дала резултате.

– Годинама обилазимо градилишта и скрећемо пажњу о мерама безбедности и послодавцима који нису наши чланови. Међутим, за разлику од прошле године када се материјална ситуација радника побољшала, ове године једна трећина није упослена, а процењује се да ће 25.000 грађевинаца у Србији добити отказ. Многи ће потражити посао на црном тржишту како би прехранили породице. Биће принуђени да раде и по 14 сати дневно. Тада им услед премора и пада концентрације неће помоћи ограда или шлем – каже Миловић.

Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

„Црна” статистика

Од укупно три смртне повреде у грађевинарству у Србији, што је за 50 одсто мање него у истом периоду прошле године, у Београду је забележена једна повреда са трагичним исходом. Инспекцијском контролом утврђено је да је укупан број повреда на раду у различитим гранама привреде од јануара до јуна ове године двоструко мањи него у 2008. године.