Bezbednija gradilišta

Broj smrtnih povreda na gradilištima od januara do juna ove godine prepolovljen je u odnosu na isti period prošle godine. Češći inspekcijski obilasci gradilišta, masovnija upotreba zaštitnih šlemova, rukavica i cipela sa tvrdim đonom, propisno montiranje skela – neki su od razloga ohrabrujuće statistike.

Za pad „crnih brojki” najveće zasluge Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike, pripisuje pojačanom nadzoru ali i većoj svesti poslodavaca i građevinaca o zaštiti i bezbednosti u jednoj od najrizičnijih privrednih grana.

– Smanjenju teških povreda i nezgoda sa tragičnim ishodom zasigurno je doprineo novi integrisani nadzor koji se primenjuje od početka ove godine. Inspektori su prošli obuku tako da pravnik koji se dosad bavio radnim odnosima i otkazima može da obavlja deo poslova građevinskog inženjera i obrnuto. To nam je odrešilo ruke i udvostručili smo broj kontrola. Stanje na terenu se popravlja u odnosu na prethodne godine ali je još daleko od poželjnog – objašnjava Ristanović.

Pad građevinske aktivnosti ove sezone usled nedostatka velikih projekata i investicija zasigurno se odrazio i na broj nesreća na gradilištima.

– Nigde u svetu se ne analizira šta utiče na smanjenje povreda. Tačno je da je zbog manjka posla i uposlenih radnika na gradilištima bilo i manje povreda, ali to nije pisano pravilo. „Ju-Es stil” je, na primer, smanjio proizvodnju a imali su dosad dve smrtne povrede. Dok su radili punim kapacitetom nije bilo nijedne – objašnjava Ristanović.

Znajući koliko su se često oglušivali o Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i dok je bilo više posla i para, može se pretpostaviti da će poslodavci u krizi naći još jedan izgovor da zanemaruju, kako oni smatraju, preskupe mere predostrožnosti na gradilištima. Mnogi od njih ne provode radnike kroz obuku za bezbedan rad i ne daju im opremu za ličnu zaštitu. I zaposleni se lako odriču šlema na visokim temperaturama ili ih mrzi da privežu pojas kada se popnu na skelu. Neobezbeđena gradilišta i nepažnja radnika najčešći su uzroci povreda pa je građevincima veoma važno da, ako već neće poslodavac, nađu nekoga ko će im pružiti pravilnu obuku. U tome pomažu sindikati.

Miodrag Milović, predsednik Gradskog odbora sindikata radnika građevinara, veruje da je edukacija koju sprovode na terenu zajedno sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu posle četiri godine konačno dala rezultate.

– Godinama obilazimo gradilišta i skrećemo pažnju o merama bezbednosti i poslodavcima koji nisu naši članovi. Međutim, za razliku od prošle godine kada se materijalna situacija radnika poboljšala, ove godine jedna trećina nije uposlena, a procenjuje se da će 25.000 građevinaca u Srbiji dobiti otkaz. Mnogi će potražiti posao na crnom tržištu kako bi prehranili porodice. Biće prinuđeni da rade i po 14 sati dnevno. Tada im usled premora i pada koncentracije neće pomoći ograda ili šlem – kaže Milović.

D. Mučibabić

-----------------------------------------------------------

„Crna” statistika

Od ukupno tri smrtne povrede u građevinarstvu u Srbiji, što je za 50 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, u Beogradu je zabeležena jedna povreda sa tragičnim ishodom. Inspekcijskom kontrolom utvrđeno je da je ukupan broj povreda na radu u različitim granama privrede od januara do juna ove godine dvostruko manji nego u 2008. godine.