Репрезентативци морају да покажу народу да га поштују

Повратак у српски фудбал Драгослав Степановић је обележио на чудесан начин. Преузео је Чукарички Станком после другог кола. У тренерском дебију на тлу домовине претрпео је неуспех (1:0 у Смедереву), а затим у наредних 14 кола освојио 22 бода. Чукарички је завршио полусезону на четвртом месту што је у историји клуба најлепша зимска бајка. При том, јасно је ставио дао до знања да жели богату тренерску каријеру да крунише функцијом селектора Србије.

– То је један од најтежих и најделикатнијих задатака који тренер може да преузме. Каријера ми се ближи крају, па бих волео бих да је заокружим као тренер националног тима. Имам две понуде из иностранства да будем селектор (БиХ и Кувајт), али мене интересује само Србија. Међутим, и ако не будем изабран подржаћу сваког другог на том месту.

Да ли сматрате да будући селектор има шансу да испуни жеље јавности и одведе репрезентацију на Светско првенство?

Шанси има, али је неопходно да се направи план рада, поправи атмосфера, створи победнички дух и верује у успех. Селектор мора да формира окосницу већ за прву утакмицу, јер нема времена да тражи тим. Морамо да оспособимо играче на тактичко-техничком плану. Фудбалери с посебним мотивом треба да играју за репрезентацију. Неопходно је да покажу народу да га поштују и воле. Добром игром и победом подиже се његов морал и онда се на сваком месту прича о вашој игри и ствара атмосфера да нико не жали што је дошао на стадион. Наша је обавеза да гледаоци, ма колико их било, оду задовољни, јер ће их следећи пут бити више.

Како Вам изгледа живот у Србији после 31 године?

Очекивао сам поред свих тегоба, немаштине, ембарга и ратова много гору ситуацију. Нажалост, најнижи слојеви живе веома лоше, а баш међу њима се "крију" они који долазе да гледају фудбал. Народ је суочен са бројним проблемима. Срећом, кроз малу привреду и људе спремне да инвестирају нешто се полако буди и мења.

За само три и по месеца у Чукаричком остварили сте највећи успех у историји клуба. Да ли сте задовољни?

Презадовољан сам. Ово четврто место је сасвим неочекивано. Остварено је добрим играма и резултатима и уз обилату дозу и среће и несреће. Успех јесте невероватан и велики. Међутим, морамо да будемо опрезни. Лига је изједначена и два "везана" пораза нас могу довести тамо где не бисмо желели да будемо. Хоћу да покажем свима да је и овде могуће да се постигне нешто за чим сви заједно жудимо. Успео сам да променим атмосферу и натерам играче да не размишљају о стварима на које не могу да утичу. Показао сам им да само прави професионалци имају успеха. Створили смо здраву конкуренцију. Доказао сам и онима који мање играју да су веома значајни за екипу. Видели сте да немамо "први" и "други" тим и да са пет или седам "нових" играча да играмо као да имамо 300 утакмица у ногама. Са једне стране то представља задовољство за тренера, али је са друге тешко доносити праве одлуке. Сви желе да буду у тиму који функционише. Када не иде добро ни они на терену не желе да добију лопту, а ни они са клупе желе да уђу у игру. Ми за сада функционишемо. Још не играмо у истом ритму и кући и на страни. Тренутно само бољи у гостима. То може да се промени већ на пролеће. Циљ нам је да од 8. јануара када почињемо припреме подигнемо аеробни део, па да играмо добро у континуитету. Има још много да се уради да достигнемо ниво какав је, по мени, потребан.

Чиме нисте задовољни, односно шта сте замислили а нисте урадили у овом периоду?

Наша позната естрадна звезда Лола Новаковић је једанпут рекла да смо ми "лежерни Балканци". Наши играчи за две секунде "забораве" договор. Ја сам са ових простора. Нисам Немац. Волео бих да те "лежерне Балканце" променим, да им се на утакмици не деси да забораве шта смо се договорили да раде у одређеним ситуацијама. Не свиђа ми се ни то што сви они чекају да после једног доброг потеза дође "неко" са трибина и каже "Ти си за нас. ′Ајмо у иностранство". Играч мора овде да се формира и комплетан оде преко границе.

Каква је перспектива српског фудбала?

У ситуацији кад нам се репрезентација није квалификовала сви смо несрећни и гледамо у њу да видимо шта ће бити даље. Са планом рада на четири или осам година перспектива може да буде лепа. Мени је важнија лига, јер се од ње живи. Није битно да ли ћемо формирати лигу младих талената, или елитних академија попут ове коју хоће Живадин Михаиловић да направи овде на Чукарици... Треба нам лига која функционише, која ће младим играчима бити одскочна даска. Да све што треба науче овде, али и да могу да зараде, тако да не морају да прихвате прву понуду из иностранства. Наша лига "крвари", јер се сваке године много играча изгуби у иностранству. Не смемо да дозволимо да у Србији нема због чега да се игра и да ово никога не интересује. То је катастрофално за фудбал. Зато хајде да нађемо људе, који ће направити план по коме ћемо лигу да поставимо на здраве и стабилне ноге и занимљиву за све.

--------------------------------------------------------------------------

"Вечити" су велики са малим тимовима

"Погледајте једну Норвешку, са четири милиона становника. Има Розенборг који сваке године игра у Лиги шампиона и узима између 10 и 15 милиона евра. Ми нисмо и стању да направимо један клуб који ће се поредити са осталима, да почне фудбал да се диже и да цвета, да имамо пуне стадионе као некада. Сви кажу да су Звезда и Партизан велики клубови. То је истина, али су им тимови мали и неискусни. Овде има квалитета. Када би се радило и мислило мало другачије, а не само на иностранство, и лига и играчи би била много квалитетнији", сматра Степановић.

--------------------------------------------------------------------------

Српски менталитет није проблем

Српски менталитет је добар. Са њим смо били и четврти у Чилеу и олимпијски победници и млади два пута у финалу ЕП... Он је саставни део наше игре и без њега не бисмо били то што јесмо, тврди шеф струке тима са Бановог брда.