Језеро у обручу дивље градње

Власина – Иако су Власинско језеро и његова околина проглашени заштићеним природним добром и највећим резервоаром здраве питке воде у Европи, последњих година подручје се нашло на удару „дивљих” градитеља, немарних туриста и излетника, криволоваца и вандала, којима не може да стане на пут ни ренџерска служба, ни активисти „Еко-базе југ”.

Владимир Крстић и Небојша Стојиљковић, ренџери еколошке полиције из Сурдулице, кажу да су стално на терену и прате понашање кампера, викендаша, риболоваца и једнодневних туриста. Истичу да делују и превентивно, упозоравајући све оне који походе језеро на санкције које следе уколико се не поштују прописи који важе на том подручју, али додају да је ренџерска служба малобројна у односу на број викендаша, туриста и путника намерника.

Структура становништва се последњих година нагло променила – староседелаца је све мање, а све је више власника викендица из Сурдулице, Врања, Владичиног Хана, Лесковца, Ниша, Власотинца и других места.

– Пошто су од Црне Траве отели пола Власинског језера, приобаља и шума, Сурдуличани мисле да су завршили посао. Понашају се неодговорно, немају никакву визију заштите језера и околине – каже за наш лист архитекта из Београда Драган Раденковић, рођени Црнотравац.

У локалној самоуправи Сурдулице кажу да су им познате обавезе које произилазе из чињенице да им је држава 2006. поверила старање о природном благу површине 127 квадратних километара. Уз сагласност Министарства животне средине и просторног планирања, усвојен је режим заштите комплетног биљног и животињског света. У току је израда детаљног урбанистичког плана који ће Сурдулицу коштати више од 12 милиона динара. Онда ће се тачно знати на којим локацијама ће бити дозвољена градња. Према проценама, биће места за објекте капацитета око 5.000 постеља.

Мирослав Краинчанић из „Еко-базе југ”, осведочени борац за очување природе на југу Србије, упозорава да је баланс између природе и човекових потреба на Власини озбиљно нарушен. Не постоји урбанистички план нити канализациона мрежа, а викендице ничу као печурке после кише. Власинско језеро дужине 12 километара изграђено је шездесетих година за потребе вршних хидроелектрана система „Врла”, а последњих година прави је мамац за љубитеље природе, али и новопечене богаташе. Поседовање викендице овде је постало статусни симбол. Према неким проценама, на обалама Власинског језера има више од 600 нелегално изграђених викендица.

– Пловећа острва тресета, јединствена у свету, једва смо спасли од шпекуланата који су их експлоатисали, продавали као компост. Добро је што их је држава недавно законом заштитила – оцењује Краинчанић, који је однедавно координатор републичке канцеларије за мониторинг и заштиту животне средине.

Александар Давинић

---------------------------------------------

Изливање опасних материја

– Има овде још драстичних примера неодговорног понашања према екосистему: већ две године из трафоа код насеља Љоте цури пирален, који се слива у поток који се улива у језеро. Анализе вода река Лужнице и Љуберађе које се уливају у Власину показале су да се у њима налазе веома опасне материје. А познато је да се Власотинце пијаћом водом снабдева из Власине. Након што надлежне институције упознамо са овим резултатима анализа, саопштићемо јавности какве све опасности прете услед загађења Лужнице, Љуберађе и Власине – најављује Мирослав Краинчанић, координатор републичке канцеларије за мониторинг и заштиту животне средине.