Никад не реци никад

Специјално за „Политику”
Перуђа – Када га је на крају опроштајне светске турнеје 2006. године један новинар у Сао Паолу упитао да ли заиста има намеру да се повуче са сцене, Би Би Кинг је одговорио: „Један од мојих омиљених глумаца је Шкотланђанин Шон Конери, познатији свима као Џејмс Бонд, агент 007. Један од филмова које је снимио зове се ’Никад не реци никад’.” У међувремену, краљ блуза је у посебним приликама обилазио своје краљевство, зидао музеј свог живота и културе делте Мисисипија у родној Индијаноли, а онда прошле године ушао у студио да у продукцији Ти-Бон Барнета сними албум „One Kind Favor”. Имитирајући начин снимања из времена када је краљ био млади принц, мајсторски су осликане невине педесете прошлог века, а Би Би је стигао до свог 15. Гремија, за најбољи традиционални блуз албум.

И ево га поново међу поданицима. Гитариста који је прослављајући 80. рођендан изјавио да се „осећа старим само кад треба да се попне узбрдо или уз степенице” – три године касније објавио је покрет на нову светску турнеју, овог пута без префикса „опроштајне”. И ево га у Перуђи на фестивалу „Umbria Jazz”. Излази на сцену, као и увек после две нумере пратећег бенда, да одмах свима поручи „Let The Good Times Roll”. И ево осмеха од уха до уха, препознатљивог вибрата на једној жици његове вољене гитаре „Lucille” и мрдања куковима. Три пута је шири него када је први пут „ложио” публику на исти начин, али се са тим ипак достојно држи у краљевској фотељи. Публика зна ста јој је чинити, па и она меша куковима у ритму. „Everyday I Have The Blues”, наставља весело Би Би, а онда је време за прави блуз – у романтичним тоновима „I Need You So” и „Key To The Highway”. Истина је да је краљ целог живота свирао један те исти соло, у истом такозваном Би Би Кинг тоналитету. Али је истина и да су тај соло сви покушавали да копирају: затворите очи, знаћете одмах да ли је у питању оригинал или копија. Оригинал прослављамо ове ноћи.

А Би Би прославља нови Греми у џангл бит ритму нове верзије песме Блајнда Лемона Џеферсона „See That My Grave Is Kept Clean” (са алтернативним насловом „One Kind Favor”, по ком је албум добио име) и, потом, у ураганском темпу распаљује „When Love Comes To Town”. Три кључне речи ове вечери су забава, сећање и љубав. „When The Saints Go Marching In” у основи носи успомену на Луја Армстронга, али то је и прилика да запева духовима пријатеља које је изгубио.

Дувачи су се повукли, а мали бенд окружио Би Бија за последњи, љубавни блок. Док они свирају лагани блуз, Би Би прича, а као да пева (такозвани травелинг). „Све жене су за мене анђели”, тврди. „Стално слушам како вас репери и хип-хопери вређају, а за мене… You Are My Sunshine!” Не заборавља ни мушки део публике – њима је наменио „Rock Me Baby”. А онда објављује почетак игре – када изброји до четири, очекује да свака жена у публици нађе момка и пољуби га!

Успорена до темпа баладе, најчувенија Би Бијева песма „Thrill Is Gone” више не објављује енергично већ нежно финале – за растанак је одабрао песму „Guess Who”, Џесија Белвина, једног од најталентованијих аутора у историји афроамеричке музике, чији се живот трагично завршио у 27. години. „Неко те заиста воли – погоди ко – неко заиста брине – погоди ко – отвори срце и свакако ћеш видети – да сам то ја.” Још дуго је остао на сцени. Потписивао је омоте старих албума, поклањао фановима ланчиће и трзалице, а онда је обукао капут, ставио шешир и ушетао у перуђанску ноћ. Сада знамо да ће нам се вратити…