Из „Бајине Баште” још 52 мегавата

Перућац код Бајине Баште – Кроз отвор на згради машинског дела хидроелектране „Бајина Башта” специјалним дизалицама и алатима подигнут је ротор једног агрегата тежак 350 тона. Пошто је претходно с напорима одвојен од свог лежишта у коме је радио минуле 43 године, пажљиво је и уз посебан опрез домаћих и страних стручњака извучен напоље, а затим кроз други отвор пребачен у монтажни простор где је почео ремонт. Комплетан статор је ту демонтиран, раздвојен на четвртине, свака је тешка по 35 тона. Из лежишта агрегата извађена је и турбина да се први пут после безмало пола века потпуно обнови. На месту првог генератора моћне хидроелектране сада зјапи рупа, док остала три, без обзира на велике послове који се ту изводе, нормално раде пуним погоном и производе струју.

Тако изгледа почетак историјског подухвата у ХЕ „Бајина Башта” на Перућцу, где су пре месец и по дана започети први радови у оквиру обимног четворогодишњег посла подмлађивања ове електране. Дотрајалу „стару даму” (пуштену у рад 27. новембра 1966. године), једну од првих великих електрана у бившој СФРЈ, детаљно обнављају стручњаци аустријско-немачке фирме „Андриц хајдро” у сарадњи са домаћим фирмама – „Гоша”, АТБ „Север”, АБС „Минел”, Институт „Михајло Пупин”, „Енергопројект” – а под надзором привредног друштва „Дринско-лимске хидроелектране”, у чијем је саставу ова централа. То је највећа ревитализација за 43 године њеног постојања и тренутно један од највећих послова у Електропривреди Србије.

– Вредност посла је 65,5 милиона евра, финансира се са 30 милиона из повољног кредита немачке KFW банке и са 35,5 милиона средстава ЕПС-а. Потпуно се ревитализују сва четири агрегата, продужује се век електрани да би без проблема могла да ради још 30 или 40 година. Замењују се радна кола турбина, реконструишу сифони, мења комплетан регулациони систем новим, ојачавају турбински поклопци, мењају лежајеви. Код ротора комплетни статори се замењују, намотаји на половима, реновира додатна осовина на врху генератора, мења се комплетан расхладни систем, трансформатори, обнавља сва опрема у разводном постројењу, ремонтује све оно што се не мења новим. Кад цео посао буде готов, снага централе се повећава за 52 мегавата драгоцене струје. Називам је тако, јер Дринско-лимске хидроелектране („Бајина Башта”, „Кокин брод” и „Увац”) производе најдрагоценију и најскупљу енергију у Електропривреди Србије, одавде се покривају шпицеви у систему кад је велика потрошња – каже за „Политику” нови директор „Дринско-лимских хидроелектрана” Мијодраг Читаковић, који има богато 35-годишње инжењерско искуство рада у ХЕ „Бајина Башта”.

Он наглашава да се првим изведеним пословима већ показало да се ревитализацији приступило у право време: поједини делови скинутог агрегата не би могли да издрже рад дуже од пет наредних година.

У машинском делу централе, подно високе бране на Перућцу, ужурбано се ради ових дана. Пошто је цео први агрегат извађен, а демонтажа је завршена за месец дана, у току је спремање вратила, лопатице и турбинског поклопца за одлазак на репарацију у Немачку и домаће фабрике. Послове води шеф ревитализације на градилишту централе инжењер Милисав Милосављевић, човек 30-годишњег искуства у овој електрани. Био је међу водећим и кад се пре пет година уз јапанску помоћ ревитализовала овдашња реверзибилна електрана.

– Захтеван је ово подухват. Није лако било извадити ротор од 350 тона, али је још тежа била демонтажа радног кола турбине од вратила, које је 43 године било у води, шрафови никад нису скидани, а радило се у тешким условима у турбинском шахту. То је била најсложенија операција почетка радова. Иначе, сви ови послови су неопходни, јер све има свој животни век. Опрема централе је већ застарела, има делова који су похабани или одрадили своје, а кад је нешто старо, хаварије су увек могуће – сумира Милосављевић и додаје да нова 52 мегавата на садашњих 370 у овој централи, кад ревитализација буде обављена, за систем значи као да је направљена једна нова, мања хидроелектрана. А у Србији, наглашава он, последња нова хидроцентрала пуштена је у рад још пре 19 година.

Бранко Пејовић