Извештај Еулекса:Правосуђе најслабија карика

Од доласка Еулекса на Косово пре шест месеци, у косовској полицији је забележен највећи напредак док је најпроблематичнија област правосуђе, наводи се у извештају Еулекса посвећеном стању у институцијама које су под његовом контролом. Полиција је у „многим погледима” окарактерисана као „уређење за пример” док би у правосуђу морале да се спроведу свеобухватне реформе. Када је реч о царини предложено је да се она у потпуности интегрише са граничном полицијом и јавним тужилаштвом како би успешно могла да се бори против прекограничног криминала.

Према запажању Еулексових посматрача полиција је у претходном периоду оформила одговарајућу правну структуру, има квалификовано особље и довољно опреме, али је проблем у квалитету руководећег кадра. Препоручено је да гранична полиција буде део јединственог обавештајног система која ће снабдевати информацијама централу Косовске полиције и примати информације од ње. Јединствен обавештајни систем је, каже се, битан како би борба против организованог криминална била успешна.

Еулекс тврди и да је, упркос ниским платама, полиција „релативно некорумпирана”. За похвалу је, кажу, то што у полицији ради и одговарајући број припадника мањина што ову службу чини „примерном полицијском организацијом у контексту западног Балкана и Европе као целине”.

Овакву оцену генерал Нинослав Крстић, председник Форума за безбедност, сматра претераном јер је реч пре свега о полицији која кратко време постоји.

„Напротив, има много доказа за супротну тврдњу. Ниједан случај масовних убистава Срба од 1999. године није истражен до краја и нису ухваћене убице”, подсећа Крстић.

У поређењу са Косовском полицијом, правосудни систем је, према Еулексовом извештају, много слабија карика. Систем за именовање косовских судија такав је да не омогућава довољну независност у њиховом раду. У извештају се најављује да ће зато Еулекс предузети низ мера како би се обезбедила непристрастност судија, а као мере се спомињу и повећање броја жена и представника мањинских заједница. Еулекс је забринут и због чињенице да ће будући судски савет Косова именовати скупштина Косова што може довести до политичког утицаја на његов састав.

Када је реч о царини циљ је да се успостави такозвано интегрисано управљање границом. Најбитније је, како се наводи, да се служба царине у потпуности интегрише са граничном полицијом и оствари бољу сарадњу са јавним тужилаштвом Косова како би се ефикасније борила против прекограничног криминала. Као значајан корак у успостављању царине наводи се доношење Закона о царини и акцизама крајем прошле године који је рађен по стандардима ЕУ.

Према оцени Душана Јањића, директора Форума за етничке односе, једина новина у извештају Еулекса у односу на неке претходне је чињеница да се у овом новом не критикује власт у Београду и локални Срби који су пружали политички отпор развоју косовских институција.

„То је нова нота која је резултат тога што су процесуиране неке ствари попут тужбе против Милана Ивановића. Такође, Еулекс има добар контакт са Београдом и нема суштинских проблема када је реч о царинама. Увек је Еулекс оцењивао да је царина нешто што боље функционише. Мислим да ће доћи до потпуне успоставе царинске функције, оно што је недавно најавио и шеф Еулекса Ив де Кермабон, а чему се ни Београд не противи”, каже Јањић.

Он сматра и да је Еулексова оцена правосуђа знатно ублажена у односу на право стање ствари на терену. Еулекс, како каже, бежи од решавања проблема као што је однос Београда према суђењима у српским енклавама и процесима који су започети по ранијим српским и југословенским законима док омогућава суђење по косовским законима.

„Они процењују да то није њихов посао него да је то ствар договора Београда са Бриселом. Правосуђе им је најслабије, а њихова основна мисија је управо владавина права”, оцењује Јањић.

Ј. Церовина