Ем врућина, ем плате касне

„Лист купуса ставим на главу да извуче врелину из тела, и тако испод ове усијане плехане тезге продајем цвеће. А и оно ће од паклене врућине убрзо да клоне”, јадао се јуче на око 40 степени Мића, продавац на Палилулској пијаци. Гоца и Верица, његове другарице са тезге, освежавале су се краставцима и кришкама диње и лубенице.

– Квасим зглобове и ушне шкољке и надам се да ћу преживети до следеће кише – каже Верица.

Троје „несаломивих” радника у рибарници „Кум”, према речима Дејана Рисовића, упркос тропској врућини јуче су испржили чак 100 килограма ослића, сомовине, пастрмке... А таксисти су муштерије чекали скривени иза новинама обложених шофершајбни.

Путари и зидари једва су дисали на врелом ваздуху, „осуђени” да цео дан проведу на сунцу, јер посао не може да чека. На градилишту у Улици Здравка Челара радници су прашину залепљену за знојаво тело спирали водом из спасоносне чесме.

– Оквасимо грло гутљајем млаке киселе, прилегнемо на фосне у хладовину, па натраг на посао. Ем је врућина, ем плате касне. Ово су тешки дани – каже Звонко.

А на углу Светогорске и Таковске улице Душан Миловановић, радник „Телекома”, седам сати се „кувао” пазећи да неко од пролазника не упадне у шахт у коме је његов колега поправљао каблове испод земље.

(/Slika2)– Седим на мердевинама на које би и џезву за кафу могао да приставим. Плату нисам примио, у новчанику имам 30 динара, за које не могу да купим ни флашу воде – рекао је Душан.

На Дунав станици возач линијског превоза за Падинску скелу распојасао се, изуо ципеле и обесио мокар пешкир око врата.

– Обрнућу још који круг, а онда ћу се почастити „знојавом” флашом пива – каже он.

У трафици „Штампе” у Улици Деспота Стефана продавачица Сања жалила се на такозвану лото машину, која је додатно подгревала и онако врелу трафику, и на то што вентилатор нема где да стане.

– Да бих се умила и отишла у тоалет морам чак до оближње полицијске станице – каже Сања.

У теразијском подземном пролазу трговци књигама и вешом једва су долазили до даха од врелог ваздуха који их је запухнуо из клима-уређаја околних бутика.

Возачи градског превоза не крију да су срећни јер док им не стигну летње униформе, могу да се облаче како им се прохте. Јуче се нису либили ни тога да у вожњи држе одшкринута предња врата аутобуса, иако је то против прописа. Воз за Шид у 13 сати са Главне железничке станице јуче није кренуо. Путници су измучени чекали следећи у 15 часова. Степенице и жардинијере на које су хтели да седну пекле су их и кроз новине које су подметали. Срећом за њих, као и остале суграђане, испред главног улаза у чекаоницу стајала је цистерна са пијаћом водом „Београдског водовода”, која ће ту бити и данас.