Em vrućina, em plate kasne

„List kupusa stavim na glavu da izvuče vrelinu iz tela, i tako ispod ove usijane plehane tezge prodajem cveće. A i ono će od paklene vrućine ubrzo da klone”, jadao se juče na oko 40 stepeni Mića, prodavac na Palilulskoj pijaci. Goca i Verica, njegove drugarice sa tezge, osvežavale su se krastavcima i kriškama dinje i lubenice.

– Kvasim zglobove i ušne školjke i nadam se da ću preživeti do sledeće kiše – kaže Verica.

Troje „nesalomivih” radnika u ribarnici „Kum”, prema rečima Dejana Risovića, uprkos tropskoj vrućini juče su ispržili čak 100 kilograma oslića, somovine, pastrmke... A taksisti su mušterije čekali skriveni iza novinama obloženih šoferšajbni.

Putari i zidari jedva su disali na vrelom vazduhu, „osuđeni” da ceo dan provedu na suncu, jer posao ne može da čeka. Na gradilištu u Ulici Zdravka Čelara radnici su prašinu zalepljenu za znojavo telo spirali vodom iz spasonosne česme.

– Okvasimo grlo gutljajem mlake kisele, prilegnemo na fosne u hladovinu, pa natrag na posao. Em je vrućina, em plate kasne. Ovo su teški dani – kaže Zvonko.

A na uglu Svetogorske i Takovske ulice Dušan Milovanović, radnik „Telekoma”, sedam sati se „kuvao” pazeći da neko od prolaznika ne upadne u šaht u kome je njegov kolega popravljao kablove ispod zemlje.

(/Slika2)– Sedim na merdevinama na koje bi i džezvu za kafu mogao da pristavim. Platu nisam primio, u novčaniku imam 30 dinara, za koje ne mogu da kupim ni flašu vode – rekao je Dušan.

Na Dunav stanici vozač linijskog prevoza za Padinsku skelu raspojasao se, izuo cipele i obesio mokar peškir oko vrata.

– Obrnuću još koji krug, a onda ću se počastiti „znojavom” flašom piva – kaže on.

U trafici „Štampe” u Ulici Despota Stefana prodavačica Sanja žalila se na takozvanu loto mašinu, koja je dodatno podgrevala i onako vrelu trafiku, i na to što ventilator nema gde da stane.

– Da bih se umila i otišla u toalet moram čak do obližnje policijske stanice – kaže Sanja.

U terazijskom podzemnom prolazu trgovci knjigama i vešom jedva su dolazili do daha od vrelog vazduha koji ih je zapuhnuo iz klima-uređaja okolnih butika.

Vozači gradskog prevoza ne kriju da su srećni jer dok im ne stignu letnje uniforme, mogu da se oblače kako im se prohte. Juče se nisu libili ni toga da u vožnji drže odškrinuta prednja vrata autobusa, iako je to protiv propisa. Voz za Šid u 13 sati sa Glavne železničke stanice juče nije krenuo. Putnici su izmučeni čekali sledeći u 15 časova. Stepenice i žardinijere na koje su hteli da sednu pekle su ih i kroz novine koje su podmetali. Srećom za njih, kao i ostale sugrađane, ispred glavnog ulaza u čekaonicu stajala je cisterna sa pijaćom vodom „Beogradskog vodovoda”, koja će tu biti i danas.