Лакоћа стварања

Луксузан изглед животног простора гради се детаљима и требало би, по могућству, да буде осмишљен тако да се свако осећа савршено у свом дому. За почетак је довољно да столице обучемо у „свечана одела”, а шустиклама и декоративним јастучићима дозволимо да заузму своја место у уређењу кућног амбијента. Наша суграђанка Нада Александрић сматра да баш те ситнице на прави начин употпуњују кутак у којем се борави и чине га пријатнијим. С обзиром да по њеном мишљењу управо такви детаљи недостају главном граду, одлучила је да сама почне да их израђује.

На почетку, није одмах имала намеру да ради и за друге. Најпре је уредила свој стан у том стилу, мислећи да ће тиме „напад” инспирације бити обуздан. У сваки кутак свог стана, дневни боравак, спаваћу собу, кухињу, унела је понеки детаљ који је сама осмислила и направила. Мислила је и на практичну примену, и на одржавање, али првенствено је желела да постигне добар визуелни ефекат. У томе је успела, судећи по мишљењу оних који су имали прилике да виде њене маштовито израђене комаде, па је пре три године једну малу серију уникатних прекривача изложила и на Београдском сајму. Изазвали су велико интересовање и подстакли је да почне да размишља како би тиме могла да се бави.

По угледу на природу

Посао геометра, за који се припремала током школовања, мада га стицајем околности никад није обављала, у потпуној је супротности са кројачким занатом. Осим што и на овом, и на оном терену, мере морају да буду тачне, других додирних тачака нема. Ипак се од једног, како рече, потпуно приземног занимања са лакоћом винула у сфере стварања. У ствари, то за њу и није било ништа нарочито ново. За шнајдерај је одувек имала смисла.

(/slika2)– Мој таленат је највише долазио до изражаја у гардероби коју сам сама себи креирала и шила. Осим тога, настојала сам да све што обучем и ускладим од главе до пете, па сам делове одеће и обуће, укључујући и ташну, „повезивала” разним детаљима. То сам касније применила и кад сам почела да правим прекриваче за кревете, украсне јастучиће, шустикле, навлаке за столице, столњаке, салвете, завесе или било шта из мог програма којим сам оплеменила многе животне просторе, а и свој, каже без лажне скромности.

Тај романтичан и помало провокативан стил често је постизала уз помоћ боја.

– Омиљене су ми љубичаста и црна, мада нисам запостављала ни остале. Не волим превише шарено, али ми се зато допадају необичне комбинације. Њих не треба измишљати, треба само погледати природу. Некад црвена и зелена нису смеле ни близу, а заправо представљају веома леп и занимљив спој. Таквих примера има још много и увек ми представљају узор. Највећу слободу дала сам себи када сам уређивала ћеркину собу која, сва у пинк тоновима са зебриним шарама, изгледа крајње необично и оригинално – истиче Нада.

Нема преписивања

Као што обично бива код младих тог узраста, њена дванаестогодишња девојчица је брзо „изгустирала” пинк боју. Али, Нада је и те како надахнута и пуна елана.

(/slika3)– Стално испробавам нешто ново, пришивам и додајем. Завесе сам допунила драперима, салвете украсила прстенчићима, лепо цртам, па сам и тај дар искористила,а осмислила сам и прекриваче и јастучиће за дечију собу. Ништа од овога није већ виђено, зато што не „преписујем” туђе идеје из часописа или излога, већ добијам инспирацију при погледу на материјал или трачице и разне апликације које волим да пришивам. Проблем ми представља само то што наше фабрике више готово и да не производе текстил, па сатен, свилу, плиш, рипс, лан, памук набављам у Италији.

Практично, Нада све обавља сама. Од набавке материјала, преко шивења, до – продаје. У кући ради грубље послове као што су ватирање и штепање, а док нема купаца у радњи чији излог још издалека пада у очи, да не би седела беспослена, донела је машину за финије операције.

Иако је своју арт радионицу прилично разрадила, ово ипак сматра прелазним периодом, јер неке техничке ствари још није привела крају. Али, више дилеме нема. После 20 година рада у друштвеним фирмама, коначно је дошао тренутак да њена креативност дође до изражаја. Помишљала је и раније да се отисне у ову авантуру, али нису се стекли услови, а и није имала довољно смелости за то. Сада је уместо отпремнине добила локал на коришћење, па јој то олакшава прве самосталне кораке.

– Ово јесте велика прекретница, али о свему сама одлучујем и само од мене зависи какав ћу резултат постићи. Али, није ми тешко, а није ме ни страх, јер верујем у себе.

Дана Станковић