Lakoća stvaranja

Luksuzan izgled životnog prostora gradi se detaljima i trebalo bi, po mogućstvu, da bude osmišljen tako da se svako oseća savršeno u svom domu. Za početak je dovoljno da stolice obučemo u „svečana odela”, a šustiklama i dekorativnim jastučićima dozvolimo da zauzmu svoja mesto u uređenju kućnog ambijenta. Naša sugrađanka Nada Aleksandrić smatra da baš te sitnice na pravi način upotpunjuju kutak u kojem se boravi i čine ga prijatnijim. S obzirom da po njenom mišljenju upravo takvi detalji nedostaju glavnom gradu, odlučila je da sama počne da ih izrađuje.

Na početku, nije odmah imala nameru da radi i za druge. Najpre je uredila svoj stan u tom stilu, misleći da će time „napad” inspiracije biti obuzdan. U svaki kutak svog stana, dnevni boravak, spavaću sobu, kuhinju, unela je poneki detalj koji je sama osmislila i napravila. Mislila je i na praktičnu primenu, i na održavanje, ali prvenstveno je želela da postigne dobar vizuelni efekat. U tome je uspela, sudeći po mišljenju onih koji su imali prilike da vide njene maštovito izrađene komade, pa je pre tri godine jednu malu seriju unikatnih prekrivača izložila i na Beogradskom sajmu. Izazvali su veliko interesovanje i podstakli je da počne da razmišlja kako bi time mogla da se bavi.

Po ugledu na prirodu

Posao geometra, za koji se pripremala tokom školovanja, mada ga sticajem okolnosti nikad nije obavljala, u potpunoj je suprotnosti sa krojačkim zanatom. Osim što i na ovom, i na onom terenu, mere moraju da budu tačne, drugih dodirnih tačaka nema. Ipak se od jednog, kako reče, potpuno prizemnog zanimanja sa lakoćom vinula u sfere stvaranja. U stvari, to za nju i nije bilo ništa naročito novo. Za šnajderaj je oduvek imala smisla.

(/slika2)– Moj talenat je najviše dolazio do izražaja u garderobi koju sam sama sebi kreirala i šila. Osim toga, nastojala sam da sve što obučem i uskladim od glave do pete, pa sam delove odeće i obuće, uključujući i tašnu, „povezivala” raznim detaljima. To sam kasnije primenila i kad sam počela da pravim prekrivače za krevete, ukrasne jastučiće, šustikle, navlake za stolice, stolnjake, salvete, zavese ili bilo šta iz mog programa kojim sam oplemenila mnoge životne prostore, a i svoj, kaže bez lažne skromnosti.

Taj romantičan i pomalo provokativan stil često je postizala uz pomoć boja.

– Omiljene su mi ljubičasta i crna, mada nisam zapostavljala ni ostale. Ne volim previše šareno, ali mi se zato dopadaju neobične kombinacije. Njih ne treba izmišljati, treba samo pogledati prirodu. Nekad crvena i zelena nisu smele ni blizu, a zapravo predstavljaju veoma lep i zanimljiv spoj. Takvih primera ima još mnogo i uvek mi predstavljaju uzor. Najveću slobodu dala sam sebi kada sam uređivala ćerkinu sobu koja, sva u pink tonovima sa zebrinim šarama, izgleda krajnje neobično i originalno – ističe Nada.

Nema prepisivanja

Kao što obično biva kod mladih tog uzrasta, njena dvanaestogodišnja devojčica je brzo „izgustirala” pink boju. Ali, Nada je i te kako nadahnuta i puna elana.

(/slika3)– Stalno isprobavam nešto novo, prišivam i dodajem. Zavese sam dopunila draperima, salvete ukrasila prstenčićima, lepo crtam, pa sam i taj dar iskoristila,a osmislila sam i prekrivače i jastučiće za dečiju sobu. Ništa od ovoga nije već viđeno, zato što ne „prepisujem” tuđe ideje iz časopisa ili izloga, već dobijam inspiraciju pri pogledu na materijal ili tračice i razne aplikacije koje volim da prišivam. Problem mi predstavlja samo to što naše fabrike više gotovo i da ne proizvode tekstil, pa saten, svilu, pliš, rips, lan, pamuk nabavljam u Italiji.

Praktično, Nada sve obavlja sama. Od nabavke materijala, preko šivenja, do – prodaje. U kući radi grublje poslove kao što su vatiranje i štepanje, a dok nema kupaca u radnji čiji izlog još izdaleka pada u oči, da ne bi sedela besposlena, donela je mašinu za finije operacije.

Iako je svoju art radionicu prilično razradila, ovo ipak smatra prelaznim periodom, jer neke tehničke stvari još nije privela kraju. Ali, više dileme nema. Posle 20 godina rada u društvenim firmama, konačno je došao trenutak da njena kreativnost dođe do izražaja. Pomišljala je i ranije da se otisne u ovu avanturu, ali nisu se stekli uslovi, a i nije imala dovoljno smelosti za to. Sada je umesto otpremnine dobila lokal na korišćenje, pa joj to olakšava prve samostalne korake.

– Ovo jeste velika prekretnica, ali o svemu sama odlučujem i samo od mene zavisi kakav ću rezultat postići. Ali, nije mi teško, a nije me ni strah, jer verujem u sebe.

Dana Stanković