Барнијева верзија

Писац Мордекај Ришлер (1931–2001), аутор који се већ сада сматра класиком канадске литературе, преведен је први пут на српски језик и, што је необично, с два романа која су објављена непосредно по завршетку Београдског сајма књига. У месец дана, дакле, прво је "Плато" представио Ришлеров роман "Барнијева верзија" у преводу Александра В. Стефановића, дело које је 1998. године  "Њујорк тајмс" прогласио књигом године. Потом је Медијска књижара Круг, у преводу Љиљане Настић објавила "Сазревање Дадија Кравица", рани роман овог писца (1959. године) према којем је снимљен и веома популаран филм.

Разлика између ова два романа на српском, напоменимо одмах, јесу и два решења имена славног Канађанина за које су се определили преводиоци. Наиме, Стефановић је на "Барнијеву верзију" ставио име Мордекај Ришлер, док се Настићева одлучила за Мордекај Ричлер (ево питања за лингвисте). Занимљиво је и да се у "Барнијевој верзији" спомиње Дади Кравиц, кога Стефановић назива Дудијем Кревицом, па ето додатног питања…

Но, било да Мордекајеве романе читалац тражи у књижарама под Мордекај Ришлер или Мордекај Ричлер, неће погрешити ако се определи да купи књиге овог писца. У огромном броју преводне литературе код нас, овај канадски аутор је право освежење и с разлогом је један од изузетно читаних и цењених у свету.

Роман "Барнијева верзија" је Ришлеру донео канадску награду за "писца године". Поднаслов романа – "Са напоменама и поговором Мајкла Пановског" објашњава пишчев поступак. Наиме, "Барнијева верзија" збир је дневничких записа главног јунака Барнија Пановског који, пред крај живота, опхрван болестима ("кандидат за инфаркт и рак") а највише застрашен све бржим губитком памћења, грозничаво записује своја сећања. У своје записе он интерполира и дневничке и друге белешке својих пријатеља, са којима је – будући да је у раној младости оставио вољени Монтреал, друговао у Паризу. Ту су и три животна "одломка" који се односе на Барнијеве жене са којима је био (не)венчан, и које су оставиле дубоки траг у његовом животу. С њима има и децу, од којих најстарији, Мајкл Пановски, управо приређује очеве записе.

"Барнијева верзија" у српском читаоцу буди далеки ехо неких јунака Мома Капора по томе што је главни лик Барни Пановски неконвенционалан тип, начитан, емотиван и помало уврнут "на добру страну". Али, овај Ришлеров јунак има тајну коју је собом однео у гроб: да ли је праведно оптужен да је због вољене жене убио свог пријатеља. Доказа није било, јер за његовог живота тело убијеног није пронађено. Зато је и овај роман баш само једна од верзија те приче: Барнијева, лична, узбудљива и свежа.

Роман "Сазревање Дадија Кравица" је прича чија се радња одиграва у Монтреалу, у периоду између тридесетих и четрдесетих година прошлог века. Књижевна критика је већ тада запазила да су Мордекајеве омиљене теме  везане за живот Јевреја у урбаним заједницама, у овом случају, у једном делу Монтреала. Дади Кравиц се с муком бори да савлада своје корене који су дубоко уроњени у радничку класу, и да се издигне изнад њих. Уз све те напоре, мора да се суочава и са антисемитизмом који се осећа у средини у којој живи, а који његовим напорима да успе у животу даје посебну сенку. У филму који је снимљен 1974. године према роману "Сазревање Дадија Кравица", лик главног јунака тумачи Ричард Драјфус, а филм на чијем је сценарију сарађивао и писац, режирао је Тед Кочеф.