Отац краљева

Небо је свеопшти симбол који изражава веровање у једно небеско божанско биће, створитеља света и због кише која из њега лије, јамца плодности земље. Оно је симбол бесконачности, висина, узвишености, моћи, светлости, свемирског поретка, царства блаженства, пребивалиште праведника и божанстава, Сунца и Месеца. Богови неба су творци, обично свемогући и свезнајући, они су чувари свих закона и имају контролу над универзумом. Небо се сматра оцем краљева и земаљских владара, мада су у матријархалним друштвима божанства неба обично била женског рода.

У кинеској традицији цар је син неба. Небо је мушки триграм који означава моћ, самоувереност и просветљеност, оца, безусловно давање, отворена врата за пријатеље, жељу да се прима да би се давало. Најчешће је небо симбол сила виших од човека, тако је на Џингис-кановом печату стајао натпис: „Бог на небу, а кан на земљи. Печат господара земље“.

У хиндуистичкој симболици небо је решето кроз које се процеђује животни сок, соме, а овај пада у виду кише и оплођује земљу. У древном Египту небо је симбол богиње Нут, која се обично приказивала савијена, тако да рукама дотиче тло на истоку а ногама на западу.

Од будизма па до ислама, устаљено је веровање да постоји седам, односно девет неба.

У нашем народу постоји веровање да се у ноћи уочи Богојављења, тачно у поноћ, небо отвара, и тада, чиста срца, ваља пожелети жељу. Такође, девојке те ноћи на небу могу угледати лик будућег супруга, или неки знак по коме ће препознати оног правог. Верује се и да је сунчано или звездано небо у сновима предзнак среће, просперитета и весеља, да олујно и облачно небо предсказује невоље, као на пример свађу у кући или слично, док је црвено небо у сновима знак велике несреће која прети.