Otac kraljeva

Nebo je sveopšti simbol koji izražava verovanje u jedno nebesko božansko biće, stvoritelja sveta i zbog kiše koja iz njega lije, jamca plodnosti zemlje. Ono je simbol beskonačnosti, visina, uzvišenosti, moći, svetlosti, svemirskog poretka, carstva blaženstva, prebivalište pravednika i božanstava, Sunca i Meseca. Bogovi neba su tvorci, obično svemogući i sveznajući, oni su čuvari svih zakona i imaju kontrolu nad univerzumom. Nebo se smatra ocem kraljeva i zemaljskih vladara, mada su u matrijarhalnim društvima božanstva neba obično bila ženskog roda.

U kineskoj tradiciji car je sin neba. Nebo je muški trigram koji označava moć, samouverenost i prosvetljenost, oca, bezuslovno davanje, otvorena vrata za prijatelje, želju da se prima da bi se davalo. Najčešće je nebo simbol sila viših od čoveka, tako je na Džingis-kanovom pečatu stajao natpis: „Bog na nebu, a kan na zemlji. Pečat gospodara zemlje“.

U hinduističkoj simbolici nebo je rešeto kroz koje se proceđuje životni sok, some, a ovaj pada u vidu kiše i oplođuje zemlju. U drevnom Egiptu nebo je simbol boginje Nut, koja se obično prikazivala savijena, tako da rukama dotiče tlo na istoku a nogama na zapadu.

Od budizma pa do islama, ustaljeno je verovanje da postoji sedam, odnosno devet neba.

U našem narodu postoji verovanje da se u noći uoči Bogojavljenja, tačno u ponoć, nebo otvara, i tada, čista srca, valja poželeti želju. Takođe, devojke te noći na nebu mogu ugledati lik budućeg supruga, ili neki znak po kome će prepoznati onog pravog. Veruje se i da je sunčano ili zvezdano nebo u snovima predznak sreće, prosperiteta i veselja, da olujno i oblačno nebo predskazuje nevolje, kao na primer svađu u kući ili slično, dok je crveno nebo u snovima znak velike nesreće koja preti.