Сат одређује јеловник

Воће је погрешан избор за јутро, а тестенине за вече. Шницла са кромпиром или грашком, пилетина или риба припремљена са павлаком, свињске кобасице са сочивом, потом банана са јогуртом, лепиња са хамбургером… То су само нека од јела која др Ана Гифинг прецртава у јеловнику својих пацијената, који јој се обрате са питањем како да се здраво хране. Они којима буђелар не дозвољава да овакве месне оброке имају свакодневно, можда ће сумњичаво подићи обрве, али иза свега се крије прича о хрононутрицији. Шта је то, питамо нашу саговорницу која се овом медицинском дисциплином бавила током специјализације за „антиејџинг медицину” у Бечу.

– Принцип хрононутриције осмислио је др Ален Делабо, француски нутрициониста, осамдесетих година двадесетог века и он се заснива на поштовању законитости природних ритмова лучења хормона и ензима у нашем организму. Неки ензими се више излучују ујутро, неки у подне, трећи увече, што значи да се поједине намирнице спонтано лако варе у одређено доба дана, па их тада ваља и јести. Насупрот томе, погрешан избор хране у неком периоду доводи до стварања метаболичког отпада и затрованости ћелија организма. Најчешћа видљива последица погрешног распореда јела и намирница јесте гојазност, али ту онда долазе и проблеми са панкреасом, повећаним холестеролом, појавом малигних обољења – истиче др Ана Гифинг.

По њеним речима, желудац брзо вари шећере, под условом да уз њих нисмо узимали ништа друго. Ако већ у стомаку имамо неку храну, шећери морају да сачекају свој ред. Значи, воће и слаткише требало би јести између оброка, а не одмах после ручка. Као доказ погрешне комбинације намирница наша саговорница помиње и да су особе оболеле од рака дебелог црева по правилу одговарале лекару да су јеле месо са хлебом или кромпиром, као и месо у комбинацији са тестенинама.

– Да би се панкреас заштитио од осцилација у лучењу инсулина, ујутру је добројести интегрални хлеб или цереалије, а не брзе, односно просте шећере попут меда, обичног шећера, воћа. Брзи шећери се великом брзином претварају у глукозу (шећер у крви), па ова појава изазива ново излучивање инсулина из гуштераче (панкреаса), што временом исцрпљује жлезду и доводи до појаве која се зове инсулинска резистенција и предијабетес. Осим погрешног мишљења да су воће и мед најздравије намирнице за јутро, ту је и заблуда да су вештачки заслађивачи одлична замена за шећер.Све врсте вештачких заслађивача повећавају лучење инсулина – упозорава наша саговорница.

Доручак је, по речима др Ане Гифинг, најважнији оброк који одређује све даље функције у организму и њега би требало појести до 11 часова. У њему треба да се нађу масти, потом беланчевине и спори шећери из житарица. То може бити тостиран хлеб (због поништавања деловања квасца), намазан путером, који се једе уз кисело млеко. Друга добра комбинација је палента са сиром, потом кифла од хељдиног или кукурузног брашна са киселим млеком, пржена јаја са шунком, парадајзом, сиром. Ипак, више од четири жуманцета недељно се не препоручују. Ту су и мусли, воћни јогурт, кајмак са тостом, гибаница са киселим млеком...

– Идеално време за ручак је између 13 и 15 часова и тада би требало јести беланчевине животињског порекла, поврће као извор спорих шећера и влакана, али избегавати предјело, супу и главни оброк у исто време. Ипак, једном у две-три недеље и то је дозвољено. Чаша црвеног вина је идеална за варење, а месо је могуће заменити протеинима из биљака, попут пасуља, соје и сочива – објашњава докторка.

Препоручљиво је појести пилећу супу без тестенина са доста свежег першуна, кувану пилетину, салату од рендане шаргарепе са лимуновим соком. У обзир долази и млади купус, скуван са јунетином, две шаргарепе и целером. Добро је појести мусаку од паприка, шницлу са грилованом тиквицом, патлиџаном и паприком. У правилан јеловник уписана је и чорба од карфиола после које иде месо пржено са парадајзом и зачинима. Слажу се пастрмка и кувани карфиол, као и тестенина с парадајзом, потом млевено месо и шаргарепа, скуша и пиринач као прилог. Препоручљив је и чорбаст пасуљ, у који се додају ловор, тимијан, бели лук и пола килограма пропрженог сецканог парадајза, али без запршке.

Вечера следи око 19 часова, а по речима наше саговорнице, за овај оброк може се појести туњевина са салатом, гриловано бело месо, пилећа салата или брдо зелене салате са семенкама сунцокрета, маслиновим уљем и комадићима меса, рибе или младог сира.

Рајна Поповић