Нотари укидају редове пред шалтерима

Шалтерски службеници по судовима широм Србије од средине наредне године требало би да имају мање посла. Овера списа, састављање одређених судских писмена, вођење оставинских поступака, од 1. јуна наредне године требало би да обавља нова врста судских службеника, нотара, или народски речено, јавних бележника. За разлику од класичних судских службеника, јавни бележници ће бити приватници који ће, ако погреше или донесу одлуку која није у складу са законом који треба да буде донет, сами надокнађивати насталу штету.

– Постоје три или четири предлога закона о нотарима. Формирана је радна група коју чини велики број професора и правних стручњака, па се надам да ће они изаћи са јединственим предлогом о поменутом закону. План нам је да са законом о нотарима у скупштину уђемо на јесен, али је реално очекивати да ће његова примена почети тек од средине наредне године. Овим законом тачно ће бити утврђени послови које ће обављати нотари – открива за наш лист Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.

Према његовим речима, планирано је да буде формирана комисија која ће, после полагања нотарског испита, бирати одређени број јавних бележника, који ће потом формирати нотарску комору. Поред заштите професије, нотарска комора ће својим члановима издавати лиценце за рад, а имаће задатак и да донесе низ подзаконских аката који ће регулисати ову област. Број нотара биће одређиван у односу на број становника.

– Сви кандидати полагаће нотарски испит. Услов да неко изађе на овај испит биће да има положен правосудни испит и одређено искуство у овој области. Суштина је формирати комисију која би, без мешања било које структуре власти, бирала заиста оне најбоље – наводи Хомен.

Будући да нотарски посао често може да буде предмет злоупотреба, према речима нашег саговорника, јавни нотари ће морати да имају одређено осигурање којим би надокнадили штету, уколико погреше у овери неких докумената или донесу одлуку која није у складу са законом. Нотари ће, наиме, морати да буду осигурани код неког осигуравајућег друштва.

Увођење нотарских канцеларија, према речима нашег саговорника, представљаће озбиљно растерећење за државни буџет, рад судова, а „посао” ће бити олакшан и грађанима који долазе у суд.

– У Србији и даље постоји правило по којој држава ради послове и које не би требало. Све то за собом повлачи велики број запослених и знатне трошкове. На пример, у нашој земљи МУП врши регистрацију аутомобила, иако то органи унутрашњих послова не раде нигде у свету. Ви данас одете у суд, чекате на шалтеру, уплаћујете таксу, па потом опет чекате да би вам неко оверио документ. Заиста је бесмислено да то ради државни чиновник на шалтеру. Овера потписа мора да буде измештена. Овакав модел примењује се у Француској и функционише стотинама година – наводи Хомен.