Notari ukidaju redove pred šalterima

Šalterski službenici po sudovima širom Srbije od sredine naredne godine trebalo bi da imaju manje posla. Overa spisa, sastavljanje određenih sudskih pismena, vođenje ostavinskih postupaka, od 1. juna naredne godine trebalo bi da obavlja nova vrsta sudskih službenika, notara, ili narodski rečeno, javnih beležnika. Za razliku od klasičnih sudskih službenika, javni beležnici će biti privatnici koji će, ako pogreše ili donesu odluku koja nije u skladu sa zakonom koji treba da bude donet, sami nadoknađivati nastalu štetu.

– Postoje tri ili četiri predloga zakona o notarima. Formirana je radna grupa koju čini veliki broj profesora i pravnih stručnjaka, pa se nadam da će oni izaći sa jedinstvenim predlogom o pomenutom zakonu. Plan nam je da sa zakonom o notarima u skupštinu uđemo na jesen, ali je realno očekivati da će njegova primena početi tek od sredine naredne godine. Ovim zakonom tačno će biti utvrđeni poslovi koje će obavljati notari – otkriva za naš list Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Prema njegovim rečima, planirano je da bude formirana komisija koja će, posle polaganja notarskog ispita, birati određeni broj javnih beležnika, koji će potom formirati notarsku komoru. Pored zaštite profesije, notarska komora će svojim članovima izdavati licence za rad, a imaće zadatak i da donese niz podzakonskih akata koji će regulisati ovu oblast. Broj notara biće određivan u odnosu na broj stanovnika.

– Svi kandidati polagaće notarski ispit. Uslov da neko izađe na ovaj ispit biće da ima položen pravosudni ispit i određeno iskustvo u ovoj oblasti. Suština je formirati komisiju koja bi, bez mešanja bilo koje strukture vlasti, birala zaista one najbolje – navodi Homen.

Budući da notarski posao često može da bude predmet zloupotreba, prema rečima našeg sagovornika, javni notari će morati da imaju određeno osiguranje kojim bi nadoknadili štetu, ukoliko pogreše u overi nekih dokumenata ili donesu odluku koja nije u skladu sa zakonom. Notari će, naime, morati da budu osigurani kod nekog osiguravajućeg društva.

Uvođenje notarskih kancelarija, prema rečima našeg sagovornika, predstavljaće ozbiljno rasterećenje za državni budžet, rad sudova, a „posao” će biti olakšan i građanima koji dolaze u sud.

– U Srbiji i dalje postoji pravilo po kojoj država radi poslove i koje ne bi trebalo. Sve to za sobom povlači veliki broj zaposlenih i znatne troškove. Na primer, u našoj zemlji MUP vrši registraciju automobila, iako to organi unutrašnjih poslova ne rade nigde u svetu. Vi danas odete u sud, čekate na šalteru, uplaćujete taksu, pa potom opet čekate da bi vam neko overio dokument. Zaista je besmisleno da to radi državni činovnik na šalteru. Overa potpisa mora da bude izmeštena. Ovakav model primenjuje se u Francuskoj i funkcioniše stotinama godina – navodi Homen.