Нема избора на јесен

„То је прича ради приче, да се људи мало забаве”, одговара Владимир Вулетић, социолог, на питање да ли ће на јесен бити избора.

Јасно је да је опозиција, макар декларативно, увек за изборе, а да владајућа коалиција жели да задржи власт. Као разлоге за изборе опозиција би могла да наведе то што напредњаци у парламенту нису били на изборима под тим именом. Или што њој више одговара да их буде када је светска економска криза на врхунцу. Могу се избори оправдавати и великом бригом због Косова и Метохије. А и нетрпељивост у владајућем блоку не делује као лош повод за ново пребројавање. Најтачније је свакако да се понајвише жури СНС-у увереном да има велику шансу ако би избори били брзо расписани.

Вулетић каже да увек може да се нађе неки разлог за оспоравање легитимитета парламента или владе, па се то може рећи и за нашу скупштину после распада радикала на две странке. „Садашњи сазив парламента можда не одражава реално стање бирачког тела, али за оспоравање легитимитета увек се може наћи неки разлог. То што је у једној странци дошло до прерасподеле не значи да треба расписати изборе. Економска криза јесте проблем, али то је контраразлог јер мало ко би се у свету усудио да тада расписује изборе. На изборе се изгуби шест месеци, не ради се, што је у кризи погубно. Приче о изборима су замајавање народа, нарочито када је Косово у питању јер министар спољних послова ради максимално. Не знам шта би још могао да уради. Ваљда се не очекује да се Србија супротстави целом свету? Тачно је да би напредњаци имали велику шансу, али не би могли самостално да владају. Питање је и како би била оформљена коалиција.”

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је још рано говорити о изборима мада постоје пукотине у владајућој коалицији и пат позиција у односима снага око питања статуса Војводине. „Зимус је могло да дође до превремених избора због сукоба у владајућој коалицији поводом гасног споразума с Русијом. Сада нема такве тензије. Економска криза би на јесен могла да изазове поремећаје, али код нас владе нису падале због криза већ због страних притисака. Превремени избори неће бити расписани ни због Косова. Од превремених избора једини би профитирао СНС. Они сада имају висок рејтинг и желе да га капитализују.”

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник Института за политичке студије, каже да је питање да ли ће владајућа већина имати већину за несметан рад. „До сада су успевали да доносе законе. До признавања Косова није дошло и то је успех српске дипломатије, али економска криза дува у ветар опозиционих странака. Нарочито после локалних избора на којима је дошло до померања, али то није прави узорак. И после тих избора би изгубили шест до осам месеци док се направи коалиција, јер влада за то време обавља само текуће послове. У овом периоду економске кризе то би грађане могло много да кошта. Социјално незадовољство би могло да сруши владу. Али ова влада би требало то да преживи а можда ће владати и дуже него што мислимо. Закон о информисању коме није претходио ваљан договор показаће колико је влада озбиљна.”

Владајућој коалицији се не жури да распише изборе. Осим „белог шенгена” нема упечатљивих успеха а свакако је уверена да ће наредна година бити боља и да су напредњаци достигли врх после кога следи лагано спуштање. Сигурно је и да највећа владајућа странка још није направила избор партнера за нове изборе. А сва је прилика да се ни многим малим странкама не жури на биралишта.

Вулетић каже да смо се ми од вишепартизма навикли да се избори стално понављају. „Избори се одржавају пре времена када коалиција не може да издржи терет задатака, али ни то није у довољној мери разлог да се распишу избори. Опозиција увек тражи изборе, а они би сада довели до застоја у економском животу. Ако би СНС дошао на власт, не би могао тек тако да раскине уговор с Међународним монетарним фондом. Сада нема ни велике афере нити се распала владајућа коалиција а то су случајеви у којима би избори били оправдани.”

Радун каже да је могуће да се врх ДС-а уплашио успеха СНС-а. „Можда би демократама више одговарало пролеће, можда би се решили неких мањих странака које су им баласт. Прича о изборима можда фигурира и као претња малим странкама, којима ако су у влади они не одговарају.”

И Радојевић каже да ово није повољан период за изборе. „Социјалистима полако расте рејтинг јер јавност добро оцењује рад Ивице Дачића. Прича се о разлазу ДС-а и Г17, али и пре извесног времена је било препуцавања, па је Борис Тадић смиривао ствар. И унутар ДС-а постоје фракције и тежње да се пронађу нови коалициони партнери уместо садашњих. У вишепартизму се тешко формирају владе и то се прелама и на локални ниво. Тако би било и после ових избора.”