Информатичар политичар

До 2002. године предавао је информатику ученицима албанске и српске националности у прешевској гимназији „25. мај” (данас „Скендербег”) када дневник одлаже, постаје председник Демократске партије Албанаца и стопостотно се посвећује политици. Данас, инжењер електротехнике и бивши професор информатике Рагми Мустафа, у јавности слови за најрадикалнијег албанског политичара на југу Србије. Али, такву оцену о себи одбија.

– То да сам најрадикалнији, јавности је сервирао Риза Халими, који је остао комуниста у души и који, за разлику од мене који мислим и причам оно што и народ који представљам, једно прича у Београду, друго у Приштини, треће у Тирани, а када дође овде – нешто сасвим четврто.

Тако се Мустафа не либи да отворено, као и свему осталом, каже шта мисли о деценијама најпопуларнијем политичару међу Албанцима, кога је 2005. године свргао с локалног престола, „чиме му је показао и доказао шта народ мисли о њему”. Но, нетрпељивост према једином представнику Албанаца у Скупштини Србије није му сметала да његова партија на прошлогодишњим изборима „због виших интереса уђе” у коалицију баш с Халимијевом ПДД-ом, после чега председник општине постаје Ризин човек, а Мустафа се „задовољио” функцијом председника СО.

Вештачка хармонија видљиво дисхармоничних партија траје тек неколико месеци. Коалиција се распада марта ове године када Мустафа, уз помоћ Демократске уније долине и Групе грађана, шаље ПДД у опозицију, поручујући Халимију с функције првог човека прешевске општине да „није требало да потпише споразум о уласку у реконструисано Координационо тело, све док се не реше сви проблеми Албанаца”.

А о нерешеним проблемима Албанаца у Прешевској долини (како Албанци називају овај део југа Србије), Мустафа може да прича „дан и ноћ”. Као и догађајима који „узнемирују Албанце”. Свесно или несвесно, замењујући узроке и последице, очекиване и свуда у свету нормалне полицијске интервенције, после два терористичка акта, уместо очекиване осуде с места првог човека свих грађана, проглашава за бруталне према његовом народу, у којима су и деца изложена прекомерној употреби силе и малтретирању. Запретио је да ће се сви Албанци повући из локалне самоуправе ако све „не престане”, „подсећајући” државни врх „зашто је Косово отишло из Србије”, па се „лако може десити да и овај део оде”. Директно је учествовао у доношењу и усвајању закључка већинских скупштинских одборника Албанаца да се припадници Жандармерије „сместа повуку с наше територије”, што су прихватили и његови сународници, политички неистомишљеници на функцијама у бујановачкој локалној самоуправи, чиме их је „око праве ствари ујединио”. Позивајући државне органе да признају дипломе с печатом „државе Косово”, јер „реалност је да је Косово независно”, сугерише да Србија призна независност, сматрајући да не крши Устав. Хапшење припадника тзв. гњиланске групе у Прешеву, крајем прошле године, окарактерисао је као „репресију над мирним и узорним грађанима”.

Рагми Мустафа је рођен пре 47 година у селу Жујинце, општина Прешево, у коме и данас живи са супругом учитељицом, сином студентом и двема ћеркама.

Живота Матић