Informatičar političar

Do 2002. godine predavao je informatiku učenicima albanske i srpske nacionalnosti u preševskoj gimnaziji „25. maj” (danas „Skenderbeg”) kada dnevnik odlaže, postaje predsednik Demokratske partije Albanaca i stopostotno se posvećuje politici. Danas, inženjer elektrotehnike i bivši profesor informatike Ragmi Mustafa, u javnosti slovi za najradikalnijeg albanskog političara na jugu Srbije. Ali, takvu ocenu o sebi odbija.

– To da sam najradikalniji, javnosti je servirao Riza Halimi, koji je ostao komunista u duši i koji, za razliku od mene koji mislim i pričam ono što i narod koji predstavljam, jedno priča u Beogradu, drugo u Prištini, treće u Tirani, a kada dođe ovde – nešto sasvim četvrto.

Tako se Mustafa ne libi da otvoreno, kao i svemu ostalom, kaže šta misli o decenijama najpopularnijem političaru među Albancima, koga je 2005. godine svrgao s lokalnog prestola, „čime mu je pokazao i dokazao šta narod misli o njemu”. No, netrpeljivost prema jedinom predstavniku Albanaca u Skupštini Srbije nije mu smetala da njegova partija na prošlogodišnjim izborima „zbog viših interesa uđe” u koaliciju baš s Halimijevom PDD-om, posle čega predsednik opštine postaje Rizin čovek, a Mustafa se „zadovoljio” funkcijom predsednika SO.

Veštačka harmonija vidljivo disharmoničnih partija traje tek nekoliko meseci. Koalicija se raspada marta ove godine kada Mustafa, uz pomoć Demokratske unije doline i Grupe građana, šalje PDD u opoziciju, poručujući Halimiju s funkcije prvog čoveka preševske opštine da „nije trebalo da potpiše sporazum o ulasku u rekonstruisano Koordinaciono telo, sve dok se ne reše svi problemi Albanaca”.

A o nerešenim problemima Albanaca u Preševskoj dolini (kako Albanci nazivaju ovaj deo juga Srbije), Mustafa može da priča „dan i noć”. Kao i događajima koji „uznemiruju Albance”. Svesno ili nesvesno, zamenjujući uzroke i posledice, očekivane i svuda u svetu normalne policijske intervencije, posle dva teroristička akta, umesto očekivane osude s mesta prvog čoveka svih građana, proglašava za brutalne prema njegovom narodu, u kojima su i deca izložena prekomernoj upotrebi sile i maltretiranju. Zapretio je da će se svi Albanci povući iz lokalne samouprave ako sve „ne prestane”, „podsećajući” državni vrh „zašto je Kosovo otišlo iz Srbije”, pa se „lako može desiti da i ovaj deo ode”. Direktno je učestvovao u donošenju i usvajanju zaključka većinskih skupštinskih odbornika Albanaca da se pripadnici Žandarmerije „smesta povuku s naše teritorije”, što su prihvatili i njegovi sunarodnici, politički neistomišljenici na funkcijama u bujanovačkoj lokalnoj samoupravi, čime ih je „oko prave stvari ujedinio”. Pozivajući državne organe da priznaju diplome s pečatom „države Kosovo”, jer „realnost je da je Kosovo nezavisno”, sugeriše da Srbija prizna nezavisnost, smatrajući da ne krši Ustav. Hapšenje pripadnika tzv. gnjilanske grupe u Preševu, krajem prošle godine, okarakterisao je kao „represiju nad mirnim i uzornim građanima”.

Ragmi Mustafa je rođen pre 47 godina u selu Žujince, opština Preševo, u kome i danas živi sa suprugom učiteljicom, sinom studentom i dvema ćerkama.

Života Matić