Ускоро упутство за визне олакшице

Прва три месеца новог визног режима са Европском унијом протећи ће у знаку уходавања са новим правилима. Дефинитивно "упутство за употребу" Споразума о визним олакшицама, који са Споразумом о реадмисији ступа на снагу 1. јануара следеће године требало би, сазнајемо, да буде срочено у марту.

У овом тренутку, у току су последње припреме за старт олакшаног визног режима. Недавно је у Београд из Брисела стигао предлог упутстава за лакше и брже спровођење споразума, о којем наша страна треба да да своје мишљење. На сајту Делегације Европске комисије у Београду, већ неколико дана налази се информација о новим правилима за издавање виза на српском и енглеском језику.

Детаљнији подаци

Сања Мрваљевић, из Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, каже да ће упутства, која ће садржати "детаљније податке о томе на који начин ће бити спровођен споразум о визним олакшицама", омогућити да службеник у конзулату зна која документа да тражи од подносиоца захтева, као и то како да их употреби, благовремено бити у амбасадама.

Кад је реч о информисању грађана Србије, Тања Мишчевић, директор поменуте владине канцеларије, обећала је и да ће бити направљена брошура да би они знали шта им је потребно од докумената ако се пријављују за визу по олакшаним условима.

То "упутство грађанима" ускоро би требало да се нађе и на сајту владине канцеларије.

Подсетимо, захваљујући споразуму са ЕУ, потписаном 18. септембра ове године, биће шире отворена врата ЕУ члановима званичних делегација, пословним људима, професионалним возачима на међународним релацијама, новинарима, ученицима, студентима, спортистима, онима који имају блиске рођаке, држављане Србије који бораве у ЕУ, као и онима којима је потребно медицинско лечење и њиховим пратиоцима. Да би брже добили шенгенску визу потребно је да припадају некој од ових категорија и имају позивно писмо из неке од земаља ЕУ.

Стандардно, на визу би према споразуму требало да чекају десет дана. Уколико је реч о хитним случајевима, а Мрваљевић претпоставља, да је то, рецимо, хитно лечење – виза би требало да буде издата за три дана. Тај рок би био дужи само у посебним околностима – каква би, рецимо, могла да буде додатна провера у случајевима претходног вишеструког одбијања издавања визе – 30 дана.

– Заједничке конзуларне инструкције предвиђају – објашњава Мрваљевић – и да је потребан доказ о неопходним средствима за путовање било ког грађанина у земље чланице, што значи да ће они морати да докажу да поседују одређена средства за боравак у тим земљама.

Кад је реч о, овде непопуларним, интервјуима са онима који траже визе, они, према њеним речима, неће бити обавезни, али ће постојати обавеза да сваки грађанин мора лично да поднесе захтев за визу.

Ипак, у прва три месеца пракса издавања виза нашим грађанима биће, под заједничком "лупом", српске и европске стране. Након тога, биће припремљена "база спорних питања" (неће се односити на појединачне проблеме), о чему ће се разговарати на првом састанку заједничког комитета за спровођење споразума, планираном за март. На том састанку требало би, заправо, да буде утврђен текст инструкција за примену споразума, по којима ће амбасаде морати да поступају.

А, какве ће последице по путовање наших грађана имати проширење шенгенске зоне, на основу којег су Мађарска и Аустрија ушле 21. децембра у "систем шенгена", а на основу којег ће њихови држављани путовати у 15 држава "шенгенске зоне" без показивања пасоша?

Наши саговорници сматрају да ће та нова ситуација за грађане Србије бити повољна, јер више становника Војводине има рођака у Мађарској него, рецимо, у Португалији и лако ће моћи из Мађарске да добије позивно писмо за визу, са којом, онда, могу да путују било куда по ЕУ.