Пут до душе „деце пакла”

Ниш – Бројним манифестацијама у Нишу је недавно обележен Светски дан борбе против злоупотребе и трговине дрога. Републичке и градске институције, удружења и друштва која се баве овим проблемом организовали су запажене манифестације како би указали на велики проблем данашњице. На трибинама, презентацијама часописа о превенцији и лечењу болести зависности и позоришним представама, намењеним пре свега младима, учествовали су стручњаци из здравствених установа, ученици и студенти нишких школа и факултета и градски функционери.

Сви су, без изузетака, исказали велику жељу да се још више укључе у активности на сузбијању наркоманије, а психолог Ивана Тодоровић, из Одсека за превенцију болести зависности у Нишу, поред осталог, саопштила је и податак да је последњих година у Нишу створен тим у којем је чак око 1.800 „вршњачких едукатора”. То су млади људи, средњошколци и студенти, који кроз своје акције упознају вршњаке са опасностима и проблемима који стижу с дрогом и нуде могућа решења како да млади испуне своје слободно време кроз уметност, спорт и слична ангажовања. Млади више верују вршњацима, него старијим особама и успех није изостао, речено је.

И док се о активностима тима вршњачких едукатора говорило као подухвату за пример, изнет је податак да је веома мали број стручњака који су обучени и припремљени за овај изузетно значајан посао. Владан Радивојевић, лекар на Клиници за заштиту менталног здравља у Нишу, рекао је да су психијатри најпозванији да се баве овим проблемом и да су због тога су у Србији формирана четири центра за едукацију стручњака за рад на сузбијању болести зависности.

Велики је проблем што је на подручју јужне и југоисточне Србије само деветоро психијатара који се баве овим проблемом. Троје је у Заводу за заштиту менталног здравља у Нишу, по два су у Специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници код Ниша и Лесковцу и по један у Бору и Параћину. Још већи проблем је што осим у нишком заводу сви остали само део радног времена посвећују болестима зависности, рекао је др Радивојевић.

А званично саопштена је фрапантна бројка – само у граду Нишу има више од 4.000 наркомана. Незванично, вероватно и двоструко више. Поред тога саопштен је и један потпуно нови података: међу зависнима од хероина, кокаина и других дрога на југу и југоистоку Србије све је више младих са сеоског подручја. Наркоманија је, објашњено је, престала да буде везана само за градске и општинске центре и невероватном брзином шири се и код младих у селима. Зато је и неопходно, али не само у време обележавања појединих датума из календара Светске здравствене организације и других организација и асоцијација, ангажовање целог државног система на решавању овог проблема.

Мора се, поновљено је много пута, не само деловати на спречавању ширења болести зависности, већ и проникнути у психу наркомана, у душу „деце пакла”. У кампањи против дроге у Нишу је глумица Ђурђија Цветић извела монодраму баш под тим насловом – „Деца пакла”.