Четвороножни „експерти” за наркотике и експлозив

Ахил, живахни епањел бретон, непогрешиво открива дрогу, ма колико била добро сакривена, док Гари, млади белгијски овчар, зачас нањуши пластични експлозив. Оба пса прошла су четворомесечну обуку са водичем у полицијском Центру за обуку паса у београдском насељу Бежанијска коса. Они су се са непуних годину и по дана старости показали као добри, здрави и неустрашиви апортери, зато су и купљени од одгајивача, а током полицијске обуке постали су „експерти” за експлозив и наркотике.

– У Центру, чији су „ђаци” од оснивања 1972. године пожњели много успеха, Ахил и Гари тренутно „станују” са још педесетак паса, међу којима су и лабрадори, немачки овчари и птичари, ротвајлери – прича за „Политику” Славко Мишић, командир чете водича службених паса.

По његовим речима, четвороножни „помагач” може бити изабран из сваке расе, макар се радило и о типичном љубимцу – пудлици. Кад пронађу дрогу, пси то обзнане залегањем, гребањем или лајањем. Ако је реч о бомби, само залегну или седну, ћуте и мирно чекају припаднике чете за противдиверзиону заштиту како не би активирали експлозив. Водичи затим псу који је успешно обавио задатак баце најобичнију лоптицу за игру. Како нам је казао Милан Пршић, један од старешина и бивши водич, она је награда и кључни елемент тренинга, током којег се пси на сличан начин условљавају да препознају и дрогу и експлозив.

– Обука почиње увођењем у мирисе – трагове. Пси траже лоптицу коју водич баци, а на њу се ставља права дрога или експлозив, и доносе је назад. У тренингу се користе сви опијати осим LSD-а, као и војни експлозиви попут ТНТ-а, сентекса и витезита – објашњава Пршић.

После сваке успешне потраге пси добијају награду – неутралну лоптицу. О томе колико је чуло паса невероватно развијено сведочи и анегдота коју нам је Пршић испричао:

– Пре годину и по дана, службени пас залегао је поред једног возила. У њему, међутим, прегледом није нађено ништа сумњиво. Ипак, показало се да је пас био у праву, јер је нешто касније полиција у истрази открила да је неколико часова раније из тог аутомобила у једну кућу пренето готово два килограма дроге. Мирис опијата може и до три дана остати на месту где је наркотик стајао. Све зависи и од начина паковања опојних средстава – рекао је Пршић.

Према речима Славка Мишића, пси се у Центру могу обучити и да прате траг онога кога јури полиција, јер сви за собом остављамо специфичан мирис, перут, длаке... Мирисни траг увек оставимо и на одбаченим предметима. Уз додатну обуку, четвороножни „стручњаци” могу да „раскринкају” и кријумчаре новца. Пси су ту и да чувају објекте, имовину и водича полицајца.

Радници у центру, међу којима је и осам жена, по знању нимало не заостају за колегама из света, тврди Мишић, иако немају толико новца и места за вежбање. У то се уверио и један од запослених у овом центру, Иван Радуловић, који је 2005. похађао специјални курс из обуке паса у Престону, код Манчестера. Радуловић наглашава да је у овом послу значајно познавати и психологију паса. Они морају да буду стабилни – никако не смеју бити агресивни према водичу. Битно је бавити се овом професијом из љубави, додаје Горан Николић, такође један од водича.