Četvoronožni „eksperti” za narkotike i eksploziv

Ahil, živahni epanjel breton, nepogrešivo otkriva drogu, ma koliko bila dobro sakrivena, dok Gari, mladi belgijski ovčar, začas nanjuši plastični eksploziv. Oba psa prošla su četvoromesečnu obuku sa vodičem u policijskom Centru za obuku pasa u beogradskom naselju Bežanijska kosa. Oni su se sa nepunih godinu i po dana starosti pokazali kao dobri, zdravi i neustrašivi aporteri, zato su i kupljeni od odgajivača, a tokom policijske obuke postali su „eksperti” za eksploziv i narkotike.

– U Centru, čiji su „đaci” od osnivanja 1972. godine požnjeli mnogo uspeha, Ahil i Gari trenutno „stanuju” sa još pedesetak pasa, među kojima su i labradori, nemački ovčari i ptičari, rotvajleri – priča za „Politiku” Slavko Mišić, komandir čete vodiča službenih pasa.

Po njegovim rečima, četvoronožni „pomagač” može biti izabran iz svake rase, makar se radilo i o tipičnom ljubimcu – pudlici. Kad pronađu drogu, psi to obznane zaleganjem, grebanjem ili lajanjem. Ako je reč o bombi, samo zalegnu ili sednu, ćute i mirno čekaju pripadnike čete za protivdiverzionu zaštitu kako ne bi aktivirali eksploziv. Vodiči zatim psu koji je uspešno obavio zadatak bace najobičniju lopticu za igru. Kako nam je kazao Milan Pršić, jedan od starešina i bivši vodič, ona je nagrada i ključni element treninga, tokom kojeg se psi na sličan način uslovljavaju da prepoznaju i drogu i eksploziv.

– Obuka počinje uvođenjem u mirise – tragove. Psi traže lopticu koju vodič baci, a na nju se stavlja prava droga ili eksploziv, i donose je nazad. U treningu se koriste svi opijati osim LSD-a, kao i vojni eksplozivi poput TNT-a, senteksa i vitezita – objašnjava Pršić.

Posle svake uspešne potrage psi dobijaju nagradu – neutralnu lopticu. O tome koliko je čulo pasa neverovatno razvijeno svedoči i anegdota koju nam je Pršić ispričao:

– Pre godinu i po dana, službeni pas zalegao je pored jednog vozila. U njemu, međutim, pregledom nije nađeno ništa sumnjivo. Ipak, pokazalo se da je pas bio u pravu, jer je nešto kasnije policija u istrazi otkrila da je nekoliko časova ranije iz tog automobila u jednu kuću preneto gotovo dva kilograma droge. Miris opijata može i do tri dana ostati na mestu gde je narkotik stajao. Sve zavisi i od načina pakovanja opojnih sredstava – rekao je Pršić.

Prema rečima Slavka Mišića, psi se u Centru mogu obučiti i da prate trag onoga koga juri policija, jer svi za sobom ostavljamo specifičan miris, perut, dlake... Mirisni trag uvek ostavimo i na odbačenim predmetima. Uz dodatnu obuku, četvoronožni „stručnjaci” mogu da „raskrinkaju” i krijumčare novca. Psi su tu i da čuvaju objekte, imovinu i vodiča policajca.

Radnici u centru, među kojima je i osam žena, po znanju nimalo ne zaostaju za kolegama iz sveta, tvrdi Mišić, iako nemaju toliko novca i mesta za vežbanje. U to se uverio i jedan od zaposlenih u ovom centru, Ivan Radulović, koji je 2005. pohađao specijalni kurs iz obuke pasa u Prestonu, kod Mančestera. Radulović naglašava da je u ovom poslu značajno poznavati i psihologiju pasa. Oni moraju da budu stabilni – nikako ne smeju biti agresivni prema vodiču. Bitno je baviti se ovom profesijom iz ljubavi, dodaje Goran Nikolić, takođe jedan od vodiča.