Курди у центру пажње

Истанбул, 26. јула – За председничке и парламентарне изборе у ирачком Курдистану изузетно су заинтересовани у Анкари, Багдаду и Вашингтону. Док се пребројавају гласови са јучерашњих избора, у Анкари је потврђено да ће ове недеље бити одржан састанак високих званичника Турске, Ирака и САД. Иако се тврди да је тај сусрет раније договорен, временска подударност са изборима очевидно није случајна.

„Ови избори први су корак за решавање отворених проблема”, најавио је досадашњи председник курдске аутономне области у Ираку Масуд Барзани, преносе истанбулски медији који из часа у час прате гласање у суседној земљи.

Ирачки Курди стекли су извесни степен аутономије после војне интервенције 2003. године, јер су помогли Американцима да успоставе какав-такав мир на северу земље. Они се, сигурно, после јучерашњих избора неће на томе зауставити. То је оно што изазива подозрење на све стране, у Анкари и у Багдаду пре свих.

У Турској оптужују власти на северу суседне земље зато што су толерантни према курдским побуњеницима, који су тамо нашли уточиште и одатле повремено нападају одређене циљеве у Анадолији. Ради се о 3.000 герилаца, који имају кампове за обучавање нових бораца и складишта оружја. То је разлог што турска армија повремено упада у суседну земљу, што би могло да отвори ново жариште у региону.

Према извештајима који стижу из северног Ирака избори су протекли мирно, мада опозиционе партије указују на многе неправилности. Готово је сигурно да ће победити две највеће странке, које су закопале „ратне секире” и направиле коалицију: Демократска странка Курдистана досадашњег председника Масуда Барзанија и Патриотска унија Курдистана, актуелног председника Ирака Џалала Талабанија. Мање реформистичке партије, које су у кампањи указивале на корупцију и злоупотребу снага безбедности већ говоре о многим неправилностима јер владајуће структуре нису бирале средства да сачувају власт.

На овим изборима, у кампањи, свесно је заобиђено најспорније питање: судбина Киркука, места и провинције у северном делу Ирака где су велика налазишта петролеја. Курди сматрају да то подручје треба да припадне њима, јер су они већинско становништво у региону. То изазива велика подозрења и у Анкари и у Багдаду.

Анкару брине судбина тамошњих Туркмена (скоро два милиона људи), који имају дубоке историјске, културне и језичке везе са Турцима. Тврди се, такође, да је после пада Садама Хусеина вештачки промењена етничка мапа тог региона, да су се у међувремену многи Курди доселили у Киркук. То би могло да доведе до сукоба са Арапима.

У тај спор умешале су се и Уједињене нације, које сматрају да Киркук треба да буде посебан регион. Али то питање ће се, пре или касније, наћи на дневном реду. Лидер Курда Барзани сматра да Киркук треба да буде саставни део ирачког Курдистана и предлаже одржавање референдума.

„То је најопаснији проблем са којима се суочава влада у Багдаду”, упозорио је недавно Вашингтон ирачки премијер Нури ал Малики.

Курди се на то не осврћу. Већ су почели да са страним компанијама склапају уговоре о извозу тамошње нафте, мада то право припада централној влади, односно Министарству за енергетику у Багдаду.

У Анкари на спор око Киркука гледа се и у ширем контексту. Турци се плаше да то не буде клица која ће инфицирати цео регион, што би, на крају, довело до стварање независног Курдистана, на четворомеђи Ирака, Ирана, Сирије и Турске. Такав развој озбиљно би пореметио иначе крхку равнотежу снага у региону, у коме сада живи више од 20 милиона припадника тог народа.