Исланд пречицом у ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел, 27. јула – Савет министара Европске уније донео је на данашњем заседању у Бриселу формалну одлуку да проследи Европској комисији захтев за кандидатуру Исланда за чланство у ЕУ, а ЕК ће, како се очекује, до краја године одговорити. Карл Билт, председавајући Савета министара Европске уније и шеф шведске дипломатије, наговестио је данас да ће преговори о приступању Исланда Унији вероватно кратко трајати, али да то не значи да ће Исланђани уживати привилегије у односу на државе Балкана које се такође надају пријему. Иако Балкан није био на дневном реду данашњег заседања, питања у вези са кандидатуром Исланда нису могла заобићи одговоре о перспективи региона западног Балкана, укључујући и Србију.

Билт је оценио да је за Балкан најважније да искористи замах (моментум) у евроинтеграцијама и више пута нагласио важност временског фактора, јер, према његовом мишљењу, постоји ризик од пропуштања правог тренутка за интеграцију региона. „Данас имамо нешто другачији случај на столу, то је кандидатура Исланда. Имамо и захтев Албаније и друге захтеве, а може их бити још, али идемо корак по корак. Проширење је и даље важно питање. Не постоји убрзани пут преговарања за Исланд, али постоји краћи пут, jер је Исланд већ члан јединственог европског тржишта и шенгенске уније. То говори да су они већ прешли значајан део преговарачког пута. Што се Балкана тиче, потребно је да вратимо прави моментум Хрватској, Србији, Македонији и осталим државама региона и да се бавимо њиховим захтевима. Ако не буде правог моментума, постоји ризик од повратка уназад”, казао је Билт уочи почетка заседања.

Француски шеф дипломатије Бернар Кушнер оценио је да пре Исланда треба узети у разматрање кандидатуру других земаља (Албанија) које су раније затражиле чланство у ЕУ. „Све зависи од тога како ћемо водити процес. Нико није говорио против кандидатуре Исланда, али мислим да треба да поштујемо редослед по којем су земље аплицирале”, рекао је Кушнер.

Билт је објаснио да тренутно стање евроинтеграција на Балкану није у вези са Исландом, већ са познатим проблемима и многим међусобним блокадама у региону. „На Балкану видим ризик од повратка назад, али то данас није доминантан ризик иако морамо бити свесни да постоји. Нису свуда исти проблеми и убрзавање догађаја нема свуда исти смисао, али свуда мора постојати осећај за време. Ако се изгуби осећај за време, онда долази до других ризика. Цео регион морамо гурати напред. Важно је да будемо фокусирани на Балкан. Не говорим ни о једној земљи појединачно већ се то односи на било који део региона и на различите проблеме”, рекао је председавајући савета министара Билт. Михаел Шпинделегер, шеф аустријске дипломатије, изјавио је да се због уласка Исланда у ЕУ нипошто не смеју занемарити балканске земље.

Према процедури Савет министара ЕУ проследиће Европској комисији кандидатуру Исланда, а затим сачекати повратни извештај, такозвани АВИ (оцена способности кандидата за чланство у ЕУ) на основу којег ће одлучити о датуму почетка преговора. Иако је до сада ЕК најраније за 14 месеци одговарала израдом АВИ-ја, у случају Исланда то би могло бити учињено знатно раније, можда до краја године, како је изјавио шеф финске дипломатије Александар Стуб. Тек потом биће речи о појединостима с којима је у вези кандидатура Исланда, а једна од живих тема преговора свакако би требало да буде сектор рибарства.

Билт је оценио да поређење Хрватске и Исланда не стоји и да је рано говорити о томе да би ове две земље могле заједно ући у ЕУ. „Хрватска је у финалној фази преговора о пријему у ЕУ, али је суочена са локалним проблемима, а Исланд је тек пре неколико дана поднео кандидатуру. Са друге стране, Исланд је већ савладао најважнији део пута. Није могуће то поредити”, закључио је Билт.