Island prečicom u EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 27. jula – Savet ministara Evropske unije doneo je na današnjem zasedanju u Briselu formalnu odluku da prosledi Evropskoj komisiji zahtev za kandidaturu Islanda za članstvo u EU, a EK će, kako se očekuje, do kraja godine odgovoriti. Karl Bilt, predsedavajući Saveta ministara Evropske unije i šef švedske diplomatije, nagovestio je danas da će pregovori o pristupanju Islanda Uniji verovatno kratko trajati, ali da to ne znači da će Islanđani uživati privilegije u odnosu na države Balkana koje se takođe nadaju prijemu. Iako Balkan nije bio na dnevnom redu današnjeg zasedanja, pitanja u vezi sa kandidaturom Islanda nisu mogla zaobići odgovore o perspektivi regiona zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju.

Bilt je ocenio da je za Balkan najvažnije da iskoristi zamah (momentum) u evrointegracijama i više puta naglasio važnost vremenskog faktora, jer, prema njegovom mišljenju, postoji rizik od propuštanja pravog trenutka za integraciju regiona. „Danas imamo nešto drugačiji slučaj na stolu, to je kandidatura Islanda. Imamo i zahtev Albanije i druge zahteve, a može ih biti još, ali idemo korak po korak. Proširenje je i dalje važno pitanje. Ne postoji ubrzani put pregovaranja za Island, ali postoji kraći put, jer je Island već član jedinstvenog evropskog tržišta i šengenske unije. To govori da su oni već prešli značajan deo pregovaračkog puta. Što se Balkana tiče, potrebno je da vratimo pravi momentum Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji i ostalim državama regiona i da se bavimo njihovim zahtevima. Ako ne bude pravog momentuma, postoji rizik od povratka unazad”, kazao je Bilt uoči početka zasedanja.

Francuski šef diplomatije Bernar Kušner ocenio je da pre Islanda treba uzeti u razmatranje kandidaturu drugih zemalja (Albanija) koje su ranije zatražile članstvo u EU. „Sve zavisi od toga kako ćemo voditi proces. Niko nije govorio protiv kandidature Islanda, ali mislim da treba da poštujemo redosled po kojem su zemlje aplicirale”, rekao je Kušner.

Bilt je objasnio da trenutno stanje evrointegracija na Balkanu nije u vezi sa Islandom, već sa poznatim problemima i mnogim međusobnim blokadama u regionu. „Na Balkanu vidim rizik od povratka nazad, ali to danas nije dominantan rizik iako moramo biti svesni da postoji. Nisu svuda isti problemi i ubrzavanje događaja nema svuda isti smisao, ali svuda mora postojati osećaj za vreme. Ako se izgubi osećaj za vreme, onda dolazi do drugih rizika. Ceo region moramo gurati napred. Važno je da budemo fokusirani na Balkan. Ne govorim ni o jednoj zemlji pojedinačno već se to odnosi na bilo koji deo regiona i na različite probleme”, rekao je predsedavajući saveta ministara Bilt. Mihael Špindeleger, šef austrijske diplomatije, izjavio je da se zbog ulaska Islanda u EU nipošto ne smeju zanemariti balkanske zemlje.

Prema proceduri Savet ministara EU proslediće Evropskoj komisiji kandidaturu Islanda, a zatim sačekati povratni izveštaj, takozvani AVI (ocena sposobnosti kandidata za članstvo u EU) na osnovu kojeg će odlučiti o datumu početka pregovora. Iako je do sada EK najranije za 14 meseci odgovarala izradom AVI-ja, u slučaju Islanda to bi moglo biti učinjeno znatno ranije, možda do kraja godine, kako je izjavio šef finske diplomatije Aleksandar Stub. Tek potom biće reči o pojedinostima s kojima je u vezi kandidatura Islanda, a jedna od živih tema pregovora svakako bi trebalo da bude sektor ribarstva.

Bilt je ocenio da poređenje Hrvatske i Islanda ne stoji i da je rano govoriti o tome da bi ove dve zemlje mogle zajedno ući u EU. „Hrvatska je u finalnoj fazi pregovora o prijemu u EU, ali je suočena sa lokalnim problemima, a Island je tek pre nekoliko dana podneo kandidaturu. Sa druge strane, Island je već savladao najvažniji deo puta. Nije moguće to porediti”, zaključio je Bilt.