Само Србима има ко да суди

Брчко - Ововремени тренд "едуковања" циљних група у Босни и Херцеговини захватио је" многе институције. А да су и у органима правосуђа склони да прихвате новотарије, потврђује серија јавних трибина о организацији, надлежностима и функционисању Суда БиХ и Тужилаштва БиХ. По један чиновник из ова два правосудна органа (у рангу саветника), предвођени представником Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске, после приређених предавања у Фочи, Зворнику и Бијељини, обрели су се пре неки дан и у Брчком.

У Дому културе учеснике трибине чекала је латиницом штампана брошура са подацима о оснивању, организационој структури и надлежностима Суда БиХ и Тужилаштва БиХ. Скуп је започео двема примедбама учесника српске националности. Док се првом тражило објашњење зашто брошура није штампана и ћириличним писмом, друга је исказана питањем откуд једнонационални (бошњачки) састав тројице гостију уводничара на трибини. Уследило је већ пословично неубедљиво образложење да је реч о случајном превиду.

Представник Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске Сањин Богунић напоменуо је да је Суд Босне и Херцеговине 2000. године прогласио високи представник у БиХ, те да га чине три одељења: кривично, управно и апелационо. Посебно је истакао да су у саставу Кривичног одељења три одсека: за ратне злочине, за организовани привредни криминал и корупцију и за општи криминал. Ћазим Хасанспахић, уз податак да је парламент БиХ у октобру 2003. усвојио Закон о Тужилаштву БиХ који је донесен одлуком високог представника у августу 2002. године, предочио је и структуру Тужилаштва БиХ. Казао је да је поред главног тужиоца, који је држављанин БиХ, домаћих тужилаца 15, а страних десет, односно да их је пет у Одсеку за општи криминал, осам у Одсеку за организовани криминал и 11 у Одсеку за ратне злочине.

На сва питања, међу којима највише беше оних зашто се на оптуженичку клупу у Суду БиХ изводе готово искључиво Срби, осумњичени за ратне злочине, нису се чули убедљиви одговори. Указивано је на недостатак високостручног кадра у правосудним институцијама БиХ, уз опаску да им је Хашки трибунал с поверењем проследио бројне предмете. Да би се у Босни и Херцеговини 13.000 пријављених лица за ратне злочине подвргло судском поступку, требало би, према оцени с којом су ови из Сарајева послати на пут, неупоредиво више тужилаца и судија.

Није вредело Николи Ристићу - представнику око 1.500 Срба које су у ноћи између 14. и 15. септембра 1992. године заробили припадници муслиманско-хрватских паравојни, пошто су им попалили куће и на кућном прагу усмртили 67 голоруких мештана - да подсећа да је у његовом крају почињен "школски пример етничког чишћења", нити да инсистира на одговору зашто се Суд БиХ оглушује о тужбу па још нико од осумњичених није сео у оптуженичку клупу. Он одговор није ни очекивао, будући да се буквичким жртвама до сада нико није бавио. Ристић је испричао како је недавно ископавање посмртних остатака једног Србина убијеног после заробљавања надгледао полицајац који је њих, заробљенике, чувао у логору.

Судећи по реаговању представника Хелсиншког одбора, Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, ни казивање Милорада Зимоњића, председника Удружења несталих српских бораца и цивила општине Брчко, није им се "уклапало" у концепт едукације.

"На једном састанку којем је присуствовала и Карла дел Понте рекао сам да су сви злочини исти и да не може бити оптужена само једна страна. Мрштила се када сам говорио о злочинима над Србима", рекао је Зимоњић. Према његовим речима, и правосуђе у дистрикту Брчко према ратним злочинима односи се зависно од тога које је националности онај коме се суди. "Видели сте како је недавно Основни суд у Брчком изрекао ослобађајућу пресуду Пери Ковачевићу, мада је сведочење потврдило наводе из оптужнице да је крив за нестанак и убиство четири Српкиње. Да је којим случајем био Србин, добио би 20-30 година робије", био је категоричан Зимоњић.