Андрићева дела се штампају широм света

БЕОГРАД  У протеклих 10 месеци појавио се низ нових превода или поновљених издања дела Иве Андрића у земљи и свету, што је доказ великог и континуираног занимања за јединог нашег нобеловца, оцењено је у Задужбини која носи његово име.

Андрић (1892-1975) је добио Нобелову награду за књижевност 1961. године, пре свега за роман „На Дрини ћуприја”, и његова дела се већ 48 године непрестано превoде на нове језике.

Од октобра 2008. до јуна 2009. појавио се на каталонском и баскијском, а највећи италијански издавач Мондадори је у својој колекцији „Оскар - модерни класици”, познатој по високим тиражима, објавио 18. издање романа „На Дрини ћуприја” и збирку приповедака са тршћанском тематиком „Проклета историја”.

За шест месеци од објављивања последњег издања романа, продато је 2.296 примерака, док је од 2002. године, када је објављено прво издање, продато 20.211 примерака и то само у едицији „Оскар”.

Андрићева дела се налазе у школским лектирама у Србији и зато је логично да Завод за уџбенике сваке године објављује по неко ново издање као што је урађено са „Проклетом авлијом која је изашла у библиотеци „Избор” ( 5.000 примерака), „Сабраним приповеткама” у едицији „Један том” (1.000 примерака) и „У завади са светом”, шесто издање збирке прича (5.000 примерака).

Завод ће до краја септембра штампати поново роман „На Дрини ћуприја” у библиотеци ‑Избор” (5.000 примерака).

Исти роман је у 6.000 примерака штампала „Вегамедиа” из Новог Сада у сарадњи са „Daily Press-ом” из Подгорице и продаје га уз дневне новине „Вијести”.

Новосадски издавач „Школска књига” издала је као школску лектиру роман „На Дрини ћуприја” и у једном тому „Проклету авлију”, „Мост на Жепи” и „Ex Ponto”. Задужбина је одобрила Заложби „Обзорја” из Марибора да објави краћи одломак из романа „На Дрини ћуприја” у средњошколском уџбенику.

То капитално Андрићево дело је изузетно популарно у Турској, где је издавач „Илетисим” из Истанбула објавио десето и једанаесто издање у тиражима од по 3.000 примерака. Од 2001. године, када је објавио прво издање, штампано је 23.000 примерака.

Београдски издавач „Дерета”, који у понуди има неколико најважнијих Андрићевих наслова на енглеском језику, за туристе који стижу у Србију, управо је штампао треће издање „ Проклете авлије и друге приче”.

Босна и Херцеговина није уврстила Андрића у школску лектиру али је аустријсик издавач „Калчерел сити нетворк” из Граца уврстио краће фрагменте из романа „На Дрини ћуприја”, текстове „Стазе” и „На јеврејском гробљу у Сарајеву” и песму „Слап на Дрини” у публикацији „Босна и Херцеговина у потрази за Атлантидом”.

Превод романа „На Дрини ћуприја „ на енглески језик штампан је у Источном Сарајеву код издавача „ The Institut for Textbooks and Educational Resourses”.

„Београдска књига” је објавила, на српском и немачком, зборник „Нобеловац Иво Андрић у Грацу”, у коме су поред преписке и документарне грађе, и она дела која су настала за време његовог службовања у Аустрији.

Андрићеве приче са јеврејском тематиком су привукле пажњу издавача у Бразилу, Шпанији и Италији, где су угледале светлост дана под насловом „Кафе Титаник” и то у тиражима до 3.000 примерака.

Инострани издавачи радо објављују кратки роман „Госпођица” и за протеклих 10 месеци појавио се (треће издање) на немачком код водећег издавача „Сухркамп” (5.000 примерака) и код италијанског издавача „Livello quattro” из Рима.

Андрићева проза стигла је и до Кореје, где су у десет последњих месеци објављене његове приче о деци.

У протеклом периоду потписани су уговори да се у Атини објави трећи том приповедака и роман „Проклета авлија”, загребачкој „Просвјети” су одобрена права на „Знакове поред пута”, а „Микени” из Битоља на „Травничку хронику”.

(/Slika2)Шпанском „Албераднији” је продато право да преведе на баскијски „Ћуприји” и на тај начин Андрићева дела биће преведена на сва четири званична језика који се говоре у Шпанији.

Издавач „Беса едитрич” из Италије ће превести и штампати Андрићеве текстове о фашизму, док је Централни европски универзитет из Будимпеште купио права за издање збирке од 22 приповетке о женама.

Андрић осваја и Интернет, с обзиром на то да је електронски часопис „Дух Босне” купио ауторска права за приповетку „Аска и вук”.

Задужбина Иве Андрића се самофинансира и главни извор прихода су ауторска права, која су стигла и из Звездара театра, где је премијерно изведена драматизација романа „Травничка хроника”, под називом „Конзулска времена”, у адаптацији и режији Љубише Ристића.

Радио Београд је најавио да ће извести драматизацију Андрићеве приповетке „Немирна година”, а чешка агенција за ауторска права „Дилиа” је тражила право да се на Чешкој телевизији емитује Андрићева „Госпођица”.

„Службени гласник” је најавио да припрема објављивање Андрићеве докторске дисертације „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”.