Нежељени и непожељни

Искористио бих овај текст да позовем такозване носиоце власти (са свих нивоа) да нову 2008. годину заједно дочекамо у клубу "Свратиште", у Дринчићевој улици број 24, подно Скадарлије.
Реч је о комфорном "салонцу" по којем су се донедавно врзмала раздомљена деца, верујући да ће задуго имати тај збег као какво-такво решење за своју муку. Хоће то, ал′ у причи о Петру Пану и земљи Недођији...
Ресто станара се побунило, власт као власт, осетљива на побуне брже-боље преиначила је своју помпезну, летошњу одлуку о помоћи бескућној дечурлији и на мала врата раселила малишане на пређашње адресе - по хаусторима, парковима, улицама... Тамо где се она заправо "најлепше" осећају и најмање виде. Овако у групици били су превише уочљиви и представљали су реалан социјални проблем. По улицама ипак изгледају као изоловани инциденти...

Но, вратимо се новогодишњем аранжману. Елем, како је за децом остало доста јела и сокова, гости само нека понесу виски да се у поноћ наздрави с нечим конкретним. Биће организована и аукција креветића на спрат и половних играчака, а сав приход биће намењен, а чему другом, него - раздомљеној деци?!

Мислим, "беспотребно" се дигла велика галама око свега тог. Ипак је реч о "безобразној" млађарији која нема кућног васпитања (а ни куће), склоној галами, песми, игри и ко зна каквом све још вандализму, па не треба да чуди одлука скупштине станара поменуте зграде да ускрате гостопримство малим луталицама. Говорка се и да су одреда прегласно сркали чај и толико мрвили кекс да се није могло живети од њих.

Дато им је мало наде, видели су какав живот још може да буде и доста им је.

Да је дуже потрајало још би се и навикла на топли дом, топлу храну, топлу реч запослених у "Свратишту". Ајте, молим вас, па ко после да их убеди да им то не припада. Како ми остали да се навикнемо на чињеницу да ћемо их све мање виђати по улицама?!

То вам је по оној народној: "Нашли, па зашли"... Толико функционера се злопати по периферији, а ова деца би у центар града. На сами обод легендарног "круга двојке".

Па чему, мајку му, толико улагање у топле трамваје и аутобусе. Чему толико празних, топлих шахтова уз разбуктале топлане?! Слатких, малих подрумчића, баш по мери детета?! Комплетна алтернативна инфраструктура прилагођена детињој машти о "мирном сну"...

И не само то, обећали су надлежни да ће ипак решити овај проблем, само да се мало консолидују. Таман док се деца још мало изиграју на свежем, надасве здравом, зимском ваздуху.

Данас ће снег, веле метеоролози. Па које би дете волело да је забрављено у кући док небо благосиља децембар?!

Нажалост, многа ће само с прозора, с тугом и завишћу, моћи да гледају како раздомљени малишани уживају у зимској идили до дубоко, дубоко у ноћ...

Они неће преспавати долазак Деда Мраза, ута-та-та-та... Додуше, због њих и не долази, ута-та-та-та...