КОЈИ СРЂАН?

Драги Срђане,
Прочитао сам твој поднесак у „Политици” у коме реагујеш на мој текст „Командант Срђан“.

Не разумем због чега желиш да читаоци „Политике“ стекну утисак да се ти и ја не познајемо. Као да се не знамо већ двадесетак година, као да нисмо заједно радили на толико много истраживања, као да нисмо заједно пролазили кроз сва она тешка времена у прошлој деценији, као да наше две фирме већ десет година успешно не сарађују на разним пословима. Не разумем.

Не разумем због чега си се толико окомио на „зле језике“. Па теби би требало да буде јасно да је то само шифровано име за моје изворе у самом врху ДС-а. Наравно да ништа не пишем напамет, да имам своје поуздане изворе, то теби не треба да буде изненађење. А као што су Вудворд и Бернштајн свој извор назвали „Дубоко грло“, ја моје изворе из ДС-а називам „Злим језицима“. Ствар укуса!

Не разумем како се то у твом и мом послу доказује да нешто ниси урадио. Знам како се доказује да си урадио. Треснеш 100 страница, проред 1, на сто! А како доказујеш да нешто ниси урадио? Треснеш 100 празних страница на сто? Узгред, драго ми је да си употребио лукаву формулацију „не сећам се да сам радио“. То значи управо то. Нећеш да кажеш да тако нешто ниси радио, а ја нећу на то да те подсећам.

Не разумем зашто од мене тражиш „научнију“ аргументацију у новинском чланку. Ја научну аргументацију употребљавам у текстовима које објављујем у научним часописима, тамо јој је и место, а таквим писањем у новинама само би растерао читаоце мојих прилога у „Политици“.

Не разумем због чега си се препознао у наслову. Да ли си баш ти тај командант Срђан? Да ли, можда, постоји неки други Срђан? Да ли се можда сећаш приче о оном официру Вермахта који је негде крајем 1941. године под Москвом рекао да сада командује „генерал Зима“? Не ради се о теби, Срђане, него о резултатима до којих долазиш и начину на који их неко други користи. Није наслов мог текста „веома таблоидан“, него је то удица коју си ти грешком прогутао. Напомена: и наслов овог текста је удица!

Не разумем зашто ме (заједно са „новинама које цениш“) зовеш да ми све објасниш. „Због тога им стојим на располагању за сва стручна разјашњења у вези са методологијом и дометима истраживањима која стварно радимо.“ Ствари које хоћеш да ми објасниш (величина и репрезентативности узорка, формулисање питања, отворени одговори итд.) ипак нешто мало познајем. Учио сам радећи све те ствари уз тебе и Драгишу Бјелоглава – најбољим у струци! А и нешто ми је мало остало од познавања статистике и економетрије. Укратко, не видим шта то можеш да ми објасниш, нарочито у вези са оним стварима за које се, како сам кажеш, не сећаш да си радио. Коначно, проблем о коме сам писао не лежи у твојим истраживањима.

Не разумем, и то је најважније, да ниси схватио да мој текст уопште није о теби, нити о истраживању јавног мњења, нити о твојој компанији која врхунски ради свој посао (што написах у првом тексту „та истраживања углавном ради најкомпетентнији од свих – Срђан Богосављевић, са својом екипом“). Мој текст је о онима који недостатак конзистентне државне стратегије, јасне визије будућности и политичке одлучности да то спроведу покушавају да надоместе резултатима истраживања јавног мњења. Мој текст није ни о теби, нити о мени, Срђане – он је о онима од којих зависи будућност Србије и који су се препустили, као што сам написао, Хајековом „узбурканом океану јавног мњења“!

И, на крају, молим те, не покушавај да ми објасниш све ове ствари које не разумем. Све „ми се нешто чини“ да опет нећу моћи да их разумем.

директор ЦЛДС-а, професор Правног факултета Универзитета у Београду