KOJI SRĐAN?

Dragi Srđane,
Pročitao sam tvoj podnesak u „Politici” u kome reaguješ na moj tekst „Komandant Srđan“.

Ne razumem zbog čega želiš da čitaoci „Politike“ steknu utisak da se ti i ja ne poznajemo. Kao da se ne znamo već dvadesetak godina, kao da nismo zajedno radili na toliko mnogo istraživanja, kao da nismo zajedno prolazili kroz sva ona teška vremena u prošloj deceniji, kao da naše dve firme već deset godina uspešno ne sarađuju na raznim poslovima. Ne razumem.

Ne razumem zbog čega si se toliko okomio na „zle jezike“. Pa tebi bi trebalo da bude jasno da je to samo šifrovano ime za moje izvore u samom vrhu DS-a. Naravno da ništa ne pišem napamet, da imam svoje pouzdane izvore, to tebi ne treba da bude iznenađenje. A kao što su Vudvord i Bernštajn svoj izvor nazvali „Duboko grlo“, ja moje izvore iz DS-a nazivam „Zlim jezicima“. Stvar ukusa!

Ne razumem kako se to u tvom i mom poslu dokazuje da nešto nisi uradio. Znam kako se dokazuje da si uradio. Tresneš 100 stranica, prored 1, na sto! A kako dokazuješ da nešto nisi uradio? Tresneš 100 praznih stranica na sto? Uzgred, drago mi je da si upotrebio lukavu formulaciju „ne sećam se da sam radio“. To znači upravo to. Nećeš da kažeš da tako nešto nisi radio, a ja neću na to da te podsećam.

Ne razumem zašto od mene tražiš „naučniju“ argumentaciju u novinskom članku. Ja naučnu argumentaciju upotrebljavam u tekstovima koje objavljujem u naučnim časopisima, tamo joj je i mesto, a takvim pisanjem u novinama samo bi rasterao čitaoce mojih priloga u „Politici“.

Ne razumem zbog čega si se prepoznao u naslovu. Da li si baš ti taj komandant Srđan? Da li, možda, postoji neki drugi Srđan? Da li se možda sećaš priče o onom oficiru Vermahta koji je negde krajem 1941. godine pod Moskvom rekao da sada komanduje „general Zima“? Ne radi se o tebi, Srđane, nego o rezultatima do kojih dolaziš i načinu na koji ih neko drugi koristi. Nije naslov mog teksta „veoma tabloidan“, nego je to udica koju si ti greškom progutao. Napomena: i naslov ovog teksta je udica!

Ne razumem zašto me (zajedno sa „novinama koje ceniš“) zoveš da mi sve objasniš. „Zbog toga im stojim na raspolaganju za sva stručna razjašnjenja u vezi sa metodologijom i dometima istraživanjima koja stvarno radimo.“ Stvari koje hoćeš da mi objasniš (veličina i reprezentativnosti uzorka, formulisanje pitanja, otvoreni odgovori itd.) ipak nešto malo poznajem. Učio sam radeći sve te stvari uz tebe i Dragišu Bjeloglava – najboljim u struci! A i nešto mi je malo ostalo od poznavanja statistike i ekonometrije. Ukratko, ne vidim šta to možeš da mi objasniš, naročito u vezi sa onim stvarima za koje se, kako sam kažeš, ne sećaš da si radio. Konačno, problem o kome sam pisao ne leži u tvojim istraživanjima.

Ne razumem, i to je najvažnije, da nisi shvatio da moj tekst uopšte nije o tebi, niti o istraživanju javnog mnjenja, niti o tvojoj kompaniji koja vrhunski radi svoj posao (što napisah u prvom tekstu „ta istraživanja uglavnom radi najkompetentniji od svih – Srđan Bogosavljević, sa svojom ekipom“). Moj tekst je o onima koji nedostatak konzistentne državne strategije, jasne vizije budućnosti i političke odlučnosti da to sprovedu pokušavaju da nadomeste rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Moj tekst nije ni o tebi, niti o meni, Srđane – on je o onima od kojih zavisi budućnost Srbije i koji su se prepustili, kao što sam napisao, Hajekovom „uzburkanom okeanu javnog mnjenja“!

I, na kraju, molim te, ne pokušavaj da mi objasniš sve ove stvari koje ne razumem. Sve „mi se nešto čini“ da opet neću moći da ih razumem.

direktor CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu