Етикета за варање купаца

Једна суграђанка која је недавно пазарила мајицу за коју је веровала да је памучна није ни сумњала да је преварена. А и зашто би када је на декларацији писало „100 % памук”, а и трговац је тако тврдио. Али, како је алергична на вештачке материјале, убрзо је посумњала у наведени састав. Испоставило се да је мајица делом и синтетичка. То што ова суграђанка спада у оних пет одсто потрошача који баце поглед на етикету, мало јој је значило, будући да састав одеће није одговарао ономе са декларације. Да несрећа буде још већа, ово није усамљен пример. Иако натпис „сто посто памук” краси етикете већине комада гардеробе, понекад се испостави да је реч о вештачким материјалима. Нажалост, то најпре осете они који су алергични на такве тканине. И док упућени кажу да се најчешћа превара на „личној карти” одеће огледа у сировинском односу „памук – полиестeр”, поставља се питање у чијој је надлежности проверавање тачности натписа на етикетама гардеробе. Коме потрошачи могу да се жале уколико посумњају да су преварени?

Надлежни кажу да је обавеза тржишних инспектора да овакве пропусте казне, па чак и да са тржишта повуку неисправну робу. Потврђују и да до оваквих превара чешће долази у приватним радњицама и на бувљацима, него у великим продавницама. У градском одељењу тржишне инспекције тврде да проверавају декларације на гардероби у малопродаји, али признају да то раде ретко.

– Гардероба се строго контролише на граници приликом увоза. Узимају се узорци и одећи се „додељује” уверење о квалитету. Без тог папира она не може да доспе у малопродају, а на исти начин се контролише и гардероба произведена у земљи. Зато ми не проверавамо свакодневно да ли састав гардеробе одговара наведеном у декларацији. Наши инспектори углавном траже од трговаца да им покажу да ли имају уверење о квалитету – објашњава Раденко Ћетковић, начелник београдског одељења тржишне инспекције.

Уколико приликом редовних контрола инспектори посумњају у квалитет гардеробе и истинитост навода на декларацији, онда и они узимају узорке за проверу. У надлежности ове инспекције није само контролисање продаје познатих робних марки у тржним центрима, већ и провера мањих радњи, као и  легалних тезги на бувљаку. Инспектори наглашавају да не гарантују за квалитет одеће са картонских тезги. Саветују потрошачима да их заобилазе у широком луку.

– Куповати само у легалним радњама, а никако на импровизованим тезгама. И обавезно тражите фискални рачун – поручује потрошачима наш саговорник. Он подсећа да сваки купац, уколико посумња да је гардероба лажно декларисана, то може да пријави на број телефона 322-7376.

Потрошачима тако остаје нада да су контроле приликом увоза биле ригорозне и да лажно декларисана роба „није прошла”. Али, у готово свим удружењима за заштиту потрошача потврђују да је било суграђана који су тек код куће увидели превару.

– Правила нема. Жалили су нам се и суграђани који су пазарили гардеробу на тезгама, као и они који су испразнили џепове у бутицима са скупом маркираном гардеробом. А када се деси да буде обманут, купац је немоћан. Не може ништа осим да се жали инспекцији. Али ни тада му новац вероватно неће бити враћен, а комад гардеробе за који је веровао да је квалитетан може само да му буде поука за следећи пут – објашњавају у Покрету за заштиту потрошача.

У овом удружењу подсећају да декларација постоји како би тачно и објективно информисала потрошача, па тако и натписи на етикетама на одећи морају да буду прецизни и недвосмислени.

С. Деспотовић