Etiketa za varanje kupaca

Jedna sugrađanka koja je nedavno pazarila majicu za koju je verovala da je pamučna nije ni sumnjala da je prevarena. A i zašto bi kada je na deklaraciji pisalo „100 % pamuk”, a i trgovac je tako tvrdio. Ali, kako je alergična na veštačke materijale, ubrzo je posumnjala u navedeni sastav. Ispostavilo se da je majica delom i sintetička. To što ova sugrađanka spada u onih pet odsto potrošača koji bace pogled na etiketu, malo joj je značilo, budući da sastav odeće nije odgovarao onome sa deklaracije. Da nesreća bude još veća, ovo nije usamljen primer. Iako natpis „sto posto pamuk” krasi etikete većine komada garderobe, ponekad se ispostavi da je reč o veštačkim materijalima. Nažalost, to najpre osete oni koji su alergični na takve tkanine. I dok upućeni kažu da se najčešća prevara na „ličnoj karti” odeće ogleda u sirovinskom odnosu „pamuk – poliester”, postavlja se pitanje u čijoj je nadležnosti proveravanje tačnosti natpisa na etiketama garderobe. Kome potrošači mogu da se žale ukoliko posumnjaju da su prevareni?

Nadležni kažu da je obaveza tržišnih inspektora da ovakve propuste kazne, pa čak i da sa tržišta povuku neispravnu robu. Potvrđuju i da do ovakvih prevara češće dolazi u privatnim radnjicama i na buvljacima, nego u velikim prodavnicama. U gradskom odeljenju tržišne inspekcije tvrde da proveravaju deklaracije na garderobi u maloprodaji, ali priznaju da to rade retko.

– Garderoba se strogo kontroliše na granici prilikom uvoza. Uzimaju se uzorci i odeći se „dodeljuje” uverenje o kvalitetu. Bez tog papira ona ne može da dospe u maloprodaju, a na isti način se kontroliše i garderoba proizvedena u zemlji. Zato mi ne proveravamo svakodnevno da li sastav garderobe odgovara navedenom u deklaraciji. Naši inspektori uglavnom traže od trgovaca da im pokažu da li imaju uverenje o kvalitetu – objašnjava Radenko Ćetković, načelnik beogradskog odeljenja tržišne inspekcije.

Ukoliko prilikom redovnih kontrola inspektori posumnjaju u kvalitet garderobe i istinitost navoda na deklaraciji, onda i oni uzimaju uzorke za proveru. U nadležnosti ove inspekcije nije samo kontrolisanje prodaje poznatih robnih marki u tržnim centrima, već i provera manjih radnji, kao i  legalnih tezgi na buvljaku. Inspektori naglašavaju da ne garantuju za kvalitet odeće sa kartonskih tezgi. Savetuju potrošačima da ih zaobilaze u širokom luku.

– Kupovati samo u legalnim radnjama, a nikako na improvizovanim tezgama. I obavezno tražite fiskalni račun – poručuje potrošačima naš sagovornik. On podseća da svaki kupac, ukoliko posumnja da je garderoba lažno deklarisana, to može da prijavi na broj telefona 322-7376.

Potrošačima tako ostaje nada da su kontrole prilikom uvoza bile rigorozne i da lažno deklarisana roba „nije prošla”. Ali, u gotovo svim udruženjima za zaštitu potrošača potvrđuju da je bilo sugrađana koji su tek kod kuće uvideli prevaru.

– Pravila nema. Žalili su nam se i sugrađani koji su pazarili garderobu na tezgama, kao i oni koji su ispraznili džepove u buticima sa skupom markiranom garderobom. A kada se desi da bude obmanut, kupac je nemoćan. Ne može ništa osim da se žali inspekciji. Ali ni tada mu novac verovatno neće biti vraćen, a komad garderobe za koji je verovao da je kvalitetan može samo da mu bude pouka za sledeći put – objašnjavaju u Pokretu za zaštitu potrošača.

U ovom udruženju podsećaju da deklaracija postoji kako bi tačno i objektivno informisala potrošača, pa tako i natpisi na etiketama na odeći moraju da budu precizni i nedvosmisleni.

S. Despotović